O "brisanju" pa vraćanju dela Desanke Maksimović u gradivo za više razrede srednjoškolskog obrazovanja, za "Među nama" govorili su profesor književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov i viši naučni saradnik na Filozofskom fakultetu Danica Pavlović Babić.

„Apsolutno sam protiv toga da se ovakvi problemi rešavaju putem Tvitera i diskutuju na društvenim mrežama, ma koliko da je u slučaju sudbine dela Desanke Maksimović u našem srednjoškolskom obrazovanju ishod takvog angažovanja bio pozitivan“, rekao je profesor Aleksandar Jerkov.

Prema njegovom mišljenju, radi se o pogrešnoj praksi, koliko je pogrešna bila i odluka da se njeno delo, brisanjem iz gradiva za treći i četvrti razred, zapravo ukloni iz celine srednjoškolskog obrazovanja.

„Ne možete u jednoj državi, u jednom sistemu reagovati tako „palijativno“, i onda se oslanjati na to da jedna od moćnih političkih figura jedim tvitom rešava takve probleme. Imam, inače, izuzetno dobro mišljenje o većini članova komisije koja je takvu odluku donela, ali na takvu odluku, kakvu su doneli u slučaju dela Desanke Maksimović, ne možete pristati, ma koliko da ste moderni, avangardni, napredni“, ocenio je profesor Jerkov.

Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta, koja se bavi psihologijom obrazovanja, upozorila je da postoji „doza neozbiljnosti“, koja se ogleda u tome što se jedan dugoročan, celovit posao poput stvaranja školskog programa za predmet „Srpski jezik i književnost“ radi „tako stihijski, ad hoc, i rascepkano po komisijama i u zatvorenim, malim krugovima.

„Problem koji je izbio u slučaju dela Desanke Maksimović govori o tome da nemamo kulturu komunikacije promena koje se donosimo u obrazovanju, a ono se tiče svih nas. Naravno da javnost reaguje, ali komunikacija mora da bude kultivisana – ljudi iz komisije siguno imaju svoje razloge, ali nisu umeli da ih iskomuniciraju“, upozorila je Danica Pavlović Babić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram