Polaganje male mature za upis u srednje škole Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Sliku obrazovnog sistema Srbija i odgovor na pitanje sa kakvim znanjem đaci izlaze iz osnovne škole najbolje su pokazali rezultati male mature. Sve zadatke osnovnog nivoa iz srpskog jezika rešio je tek svaki četvrti učenik, svih devet zadataka iz matematike gde se tražilo elementarno znanje rešilo je 33,9 odsto učenika, dok osnovni prag na kombinovanom testu prošlo 43,6 odsto đaka.

To je navedeno u nedavno objavljenom Izveštaju o rezultatima završnog ispita koje je obradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, prenosi Euronews.

Kritetrijum na osnovu koga se meri kvalitet rada škola (standardi postignuća), jeste da najmanje 80 odsto učenika reši sve zadatke sa osnovnog novoa na završnom ispitu. Očigledno je da su postignuća na ovogodišnjem završnom ispitu daleko ispod standarda.

Izveštaj je pokazao da su ovogodišnji rezultati sa male mature slabiji i u odnosu na prošlu godinu, jer je tada 44,7 odsto đaka uspelo da reši sve zadatke sa osnovnog nivoa iz matematike, a 38,7 odsto iz srpskog.

PROČITAJTE JOŠ

Na maloj maturi đaci su rešavali devet zadataka sa osnovnog nivoa, dok su ostali bili sa srednjeg i naprednog nivoa. Standardima postignuća učenika predviđeno je da zadatke srednjeg nivoa reši polovina učenika, a najmanje 20 odsto zadatke sa naprednog nivoa. U izveštaju nije navedeno koliko je učenika procentualno uspelo da reši srednje teške i teške zadatke.

Radunović: Sunovrat obrazovnog sistema

Profesorka Matematičkog fakulteta u penzuiji Desanka Radunović kaže za Euronews Srbija da postignuti rezultati na maloj maturi najviše govore o sunovratu obrazovnog sistema.

„Ovi rezultazti najviše govore o obrazovnom sistemu. To je provera kvaliteta rada škola i nastavnika, ne toliko dece. Uvek će biti pojedinaca koji se sami od sebe trude, roditelji se čupaju kako mogu. Ali nije stvar u tome, već da se obrazovni nivo cele populacije dovede na neki pristojan nivo, da kada izađu iz osnovne škole svi đaci znaju osnovne, elementarne stvari“, pojasnila je ona.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

A to znači da ne može učenik da završi osnovnu školu a da ne zna osnovne računske operacije, da izračuna procente, reši jednačinu s jednom nepoznatom, da iz srpskog ne zna da koristi oba pisma, padeže, kada se pišu velika slova…

„Dve trećine učenika nema to elementarno znanje iz matematike. To znači da ne može da realizuje jednu računsku operaciju sa brojevima iste vrste, da izračuna neki procenat. Srednji nivo podrazumeva više računskih operacija, malo je kompleksniji, ali su brojevi iste vrste. Tek u zadacima sa naprednog nivoa se traži da kombinuju razlomke, decimalne broje, da mogu da se poigraju sa njima. Dakle, oni elementarne računske radnje ne znaju“, analizirala je Radunović Izveštaj o rezultatima završnog ispita.
Navodi da su rezultati pokazali da sistem nije bio pripremljen za onlajn i kombinovanu nastavu, koja je primenjivana tokom poslednje dve pandemijske godine. Da nastavnici nisu bili dovoljno obučeni.

Zadaci sa ponuđenim odgovorima

„Sve se to žestoko odrazilo na znanje učenika. Deca su malo učila, nastavnici nisu mnogo tražili. Svi su zažmurili, jer su shvatili da nisu pružili dovoljno đacima. Svako kupuje svoju sasvest jer nije dovoljno dobro odradio u tome. Mislim da će to biti pogubno za decu“, navela je Radunović.

Iznenađuje je da je ovogodišnji prosek ostvarenih bodova cele generacije iz matematike koji iznosi 12,31 poena, a da je sve zadatke sa osnovnog nivoa uradila tek trećina učenika.

„Nelogično je da samo 34 odsto dece uradi svih devet zadataka sa osnovnog nivoa, a da je prosek preko 12 poena. To onda znači da je dobar broj njih uradio i zadatke srednje težine. Tu je onda nelogično kako uradiš napredniji zadatak, a ne uradiš elementarni“, navodi profesorka.

Možda objašnje leži u zadacima sa ponuđenim odgovorom. Naime, ove godine od 20 zadataka iz matematike 17 je bilo na zaokruživanje, a samo kod tri se tražilo da učenik napiše ceo postupak i izračuna.

Analiza male mature ukazuje da su, u više od polovine od ukupno 30 okruga, đaci imali manje bodova od proseka iz sva tri testa. Bolje rezultate od republičkog proseka ostvaruju odlični učenici u gotovo svim okruzima.

U izveštaju se navodi da nešto slabije postignuće od proseka imaju samo odlični učenici iz Kosovsko-pomoravskog i Prizrenskog okruga. Za razliku od prethodne generacije, u kojoj su vrlodobri đaci imali prosečan broj bodova u svim okruzima, ove godine do „granice“ su stigli samo u pet okruga – Južnobački, Sremski, Grad Beograd, Šumadijski i Rasinski.

U izveštaju se navodi i da za sve posmatrane predmete postoji pozitivna korelacija između zaključnih ocena u osmom razredu i postignuća na sva tri testa.

BONUS VIDEO Novi softver koji će primati i obrađivati informacije o motoričkim sposobnostima učenika u Srbiji

Komentari

Svi komentari (0)