Građani okupljeni u "Šodroš survajver kampu" upozorili su da su jutros na Šodroš došli radnici i počeli da seku drveće, iako je Rešenjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode ona izričito zabranjena.
Kako navode ovi aktivisti, seča je zabranjena do 1. avgusta kako se ne bi ugrozile duplje za gnežđenje ptica i hibernaciju slepih miševa, prenosi 021.
„Seča drveća na Šodrošu i Kameničkoj adi je izričito zabrenja do 1. avgusta i sme da se sprovodi samo u periodu od 1. avgusta do 1. novembra“, navodi se u Rešenju o uslovima zaštite za ovo područje nadležnog pokrajinskog zavoda.
Aktivisti ističu da je neverovatno da se počinje sa sečom poslednje autohtone šume u Novom Sadu samo dan nakon što je Gradska uprava za zaštitu životne sredine saopštila da je ovogodišnji nosilac priznanja za „Evropski grad šuma“ upravo Novi Sad.
„Pozivamo sugrađane da nam se pridruže u borbi za očuvanje ove šume jer je zdrava sredina preduslov i za naše zdravlje. Juče su radnici kompanije CRBC koja treba da gradi most i vijadukt na Bulevaru Evrope, kao i predstavnici JP Vojvodinašume nastavili ranije započeta merenja i obeležavanja stabala za seču na Šodrošu. Jedan od najvažnijih razloga za protivljenje glomaznom projektu na ovom delu Dunava je nepostojanje Studije za procenu uticaja na životnu sredinu, iako je ona zakonom obavezujuća“, kažu aktivisti.
Zbog ovog propusta je Regulatorni institut za obnovljivu životnu energiju i životnu sredinu (RERI) podneo krivičnu prijavu protiv direktora Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije Dejana Mihajlovića, a zbog sumnje da je falsifikovao službenu ispravu, navoder iz „Šodroš survajver kampu“.
RERI je, takođe, Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti važećeg Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada koji predviđa izgradnju ovakvog mosta i vijadukta na Bulevaru Evrope, a zbog utvrđenih suprotnosti proceduri koju propisuje Zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije.
PROČITAJTE JOŠ
Tokom prethodnog perioda, nevladina organizacija „Svet i Dunav“ je otvorila postupak pred Bernskom konvencijom, zbog bojazni da radovi na Šodrošu i Kameničkoj adi mogu da unište staništa zaštićenih divljih vrsta na ovom području.
BONUS VIDEO Seča šume
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar