0
Kako izabrati srednju školu je za najveći broj srednjoškolaca danas pretežak zadatak. Osnovci najčešće nemaju znanja, a još manje iskustva vezana za radna zanimanja. Dobar deo njih čak ne zna ni čime se njihovi roditelji tačno bave. Da ne govorimo o tome da razvojni period u kome se nalaze, pubertet, takođe nije naklonjen rešavanju tako ozbiljnih i zrelih zahteva, kao što je izbor srednje škole. S obzirom da mali maturanti još danas popunjavaju listu želja za upis u srednju školu, psihološkinja Marija Ristić ih savetuje kako da pristupe ovoj "dilemi".
Popunjavanje liste želja je veoma važan korak u sklopu celog procesa male mature i treba mu pristupiti sa puno pažnje, jer on umnogome odlučuje sam tok daljeg školovanja, odnosno odabir buduće profesije.
Za decu koja od malih nogu znaju čime žele da se bave i onu izrazito nadarenu za određene predmete, odnosno oblasti, izbor škole će biti lak, ali će zato na mukama biti svi oni osmaci koji nisu spremni za donošenje ovako važne odluke.
Psihološkinja Marija Ristić kaže za Nova.rs da roditelji imaju važnu ulogu da pomognu osnovcu da donese konačnu odluku pri izboru srednje škole.
„Roditelji imaju mnogo više iskustva u ovoj oblasti, a i najčešće dobro poznaju svoju decu kao i društvene okolnosti u kojima živimo. Pubertetlije su u tom uzrastu okupirane uklapanjem i dokazivanjem u vršnjačkoj grupi, prihvatanjem nekog novog tela, koje se pojavljuje potpuno strano i drugačije od onoga što je bilo, hormonske promene dovode do burnih osećanja, promena raspoloženja, depresije, nesigurnosti, povlačenja u sebe, opšte nezainteresovanosti… I u svoj toj zbrci treba doneti važnu odluku, zrelo izabrati školu koja će dete na ulazu u odrastanje približiti izboru zanimanja kojim će se baviti u životu. Prirodna i normalna reakcija na sve ove teške zadatke je najčešće strah“, navodi ona.
PROČITAJTE JOŠ:
Na pitanje da li usmeravanje deteta u pravcu roditeljskih želja neminovno vodi najboljem za dete, psihološkinja kaže da je teško odgovoriti jer zavisi od mnogo faktora.
„Da li roditelj ima dobru sposobnost procene, da li pokušava da bude objektivan, da li je i sam ostvario svoje želje i ambicije, koliko je ambiciozan i da li svoje mogućnosti poistovećuje sa mogućnostima deteta, da li roditelj i dete mentalno liče i još puno, puno toga. Pa gde je onda prava uloga roditelja? Zadatak roditelja, kao starije i zrelije osobe jeste da pre svega pomogne detetu da se u zahtevnoj situaciji što više oslobodi tenzije i straha“, napominje ona.
Izbor srednje škole jeste bitna odluka, ali nije nešto što će dete trajno i nepopravljivo ograničiti i onemogućiti da istražuje i ispituje svoje mogućnosti i talente.
Ako ni roditelj ni dete nisu sigurni šta je to što bi dete zainteresovalo i angažovalo više nego nešto drugo važno je pružiti mu mogućnost da se oproba u što više novih oblasti, kaže psihološkinja.
„Izabrati školu koja je ‘široka’ po svojoj tematici. Ako opet roditelj primeti da dete ima talenat ili neku specifičnu sposobnost i oblast koja ga posebno interesuje ili je u toj oblasti mnogo bolje nego u drugim oblastima, taj talenat svakako treba razvijati i dete usmeravati u tom pravcu. Za takvo dete nije pogrešno izabrati usko specijalizovanu školu. Svakako, deca se veoma razlikuju, ono što je dobro za jedno dete na znači da je dobro i za drugo. Ne treba gledati šta su uradili prijatelji, u koju školu se upisalo dete vašeg komšije, već moramo da razmišljamo o svom detetu kao posebnom i o njegovim konkretnim potrebama“, jasna je ona.
Ukoliko, pak, ni sami roditelji ne znaju šta bi zo njihovo dete moglo da upiše i za koji smer da se opredeli, mogu da potraže pomoć stručnjaka za profesionalnu orijentaciju.
Naravno, sada je već kasno, s obzirom da je danas poslednji dan popunjavanja liste želja, ali praksa od ranije je pokazala da su deca zahvaljujući ovom testu bila na pravom putu.
„Zahvaljujući profesionalnoj orijentaciji osnovci mogu bolje da upoznaju sebe, svoje sposobnosti, talente i osobine bitne za izbor budućeg zanimanja, da otkriju u čemu su najbolji, koliko napora mogu da ulože u ostvarenje ciljeva, kako se odnose prema radu, neuspehu, nagradama i kaznama“, kaže naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ:
Program profesionalne orijentacije, naglašava ona, obuhvata testiranja, savetovanje i informisanje.
„Testovi koji se rešavaju u pisanoj formi služe za utvrđivanje sposobnosti, interesovanja, motivacije, radnih navika i nekih karakteristika ličnosti koje su važne za profesionalni izbor. Iz njih može da se vidi da li je neko vođa, timski radnik, individualac, kreativac, medijska ličnost, umetnik, humanitarac, istraživač, naučnik… Nakon toga se test studiozno analizira, pa se na osnovu rezultata deci daje preporuka. Uvek im se predočava koja je škola za njih dobar izbor, koja nije i koje su im alternative.“
Pri izboru škole, pored sklonosti i interesovanja, treba uvek sagledavati i mogućnosti za zaposlenje. Idealno bi bilo da među traženim profesijama na tržištu rada dete za sebe pronađe najinspirativnije zanimanje.
„Ako upišete dete u pogrešnu školu koja mu ne leži, suočićete se s lošim uspehom, otporom, velikim brojem izostanaka i izdacima za privatne časove koje ćete morati da mu plaćate“.
Popunjavanje liste želja zapravo znači rangirati srednje škole na osnovu toga koje bi najviše voleli da pohađaju od septembra.
Ono što je važno prilikom popunjavanja liste želja jeste da školu koju bi učenik najviše voleo da upiše treba da navede kao prvu, pa tim redom da popuni listu od minimum 10 škola, odnosno profila. Preporuka je da se popuni svih 20 mesta koliko ima u listi želja.
Redosled škola na listi je i te kako važan, jer će prema tome đaci biti raspoređeni u škole, u zavisnosti od toga koliko bodova imaju, odnosno biće upisani u prvu školu za koju imaju dovoljno bodova.
Pored ovoga, jako je važno da se učenici pre podnošenja svog spiska informišu koji je to broj bodova koji se traži za određene smerove, jer se on menja iz godine u godinu. To je važno kako bi videli kakve su im šanse da upišu željenu školu.
Logika kojom su se do sada vodili osmaci jeste da nakon prvog izbora navedu školu u koju bi prema njihovoj računici postignutih bodova mogli da prođu, a da ih taj smer donekle i zanima. Ima i onih koji na svojoj listi izbora navode škole koje bi im nakon završetka omogućile lakše zaposlenje, ili im olakšale upis na željeni fakultet.
BONUS VIDEO: Mala matura, veliki trošak: Da li su pripreme u školama dovoljne?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
