Akademik Kostić: Studenti otvorili novu nacionalnu frekvenciju i proširili prostor istine

Oni su motor nezadovoljstva koje se širi, rekao je Kostić u serijalu Kvaka 23 i pozvao studente da ne poveruju baš svakom aplauzu.

S druge strane, kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, društvo je sklopljeno od različitih struktura i nema potrebe da se studenti od tih struktura ograđuju, „njihovo je njihovo i to ne može niko da pipne“.

Kako je istakao, oni imaju prava, kao društvena grupa, sa svima da komuniciraju, od pozicije do opozicije, ali od njih niko ne može da traži, niti traži, da im se nametne kao lider.

Kakav lider? Ovo je njihov trenutak, njihova pobuna i njihova budućnost, a u tom trenutku postojimo i mi, naglasio je Kostić, saglasan sa ocenom da je ishodište studentskih zahteva politika.

On smatra da je užasno pogrešno misliti da je svako ko se bavi politikom „sumnjiv, nepošten i najverovatnije džeparoš“, jer se na taj način stvara „pčelinje društvo u kojem postoji veliki umorni vođa koji radi sve za naše dobro, a ostali nemaju šta da se pitaju oko politike“.

Napominjući da studenti ne bi trebalo da pokleknu pred takvim uveravanjem, Kostić je rekao da ni on sam ne želi da uđe u zamku, u koju danas mnogi olako ulaze, da „pljuje po opoziciji, koja iza sebe ima jako dug period prave epopeje gaženja, gašenja, zanemarivanja i vređanja“.

Moguće da se ona u ovom trenutku u potpunosti ne snalazi, pogotovo što su došli elementi ograđivanja, rekao je on, ali je primetio i da spontanost, kao balon koji se naduvava, dolazi do izvesnog maksimuma i da je taj maksimum blizu.

Osvrćući se na proteste u gradovima širom Srbije, Kostić je protumačio da oni prerastaju u građanski bunt i građansko nezadovoljstvo i poručio da je različite društvene grupe potrebno dovesti do dijaloga.

S druge strane, on je ukazao da je „opozicija juče već trebalo da izađe sa idejama ili bar započetom pričom o tome šta je njena politička osnova u ovom i ovakvom trenutku, bez obzira na sve međusobne razlike“.

Upitan o prelaznoj vladi, on je predočio da razgovor o tome sada na neki način gura u stranu studentski krik ka normalnosti.

„Prema tome, prvo studentima ispunite zahteve, a da mi, kao društvo, pokušamo, a posebno političke partije, da budemo u punoj meri pratioci te pobune dok se nekakva rešenja ne dobiju“, obrazložio je Kostić i naglasio da su izbori u ovim uslovima praktično nemogući.

Ukoliko bi sadašnja vlast bila odgovorna, ona bi morala da proba da nađe vrstu sopstvenog povlačenja, rekao je on i poručio da poraz u politici nije tragedija.

„Neka na sledećim izborima dobiju većinu, ali na izborima koji su pošteni. Oni kažu da se vlast dobija na izborima, tako je, ali na poštenim, a ne pokradenim. Čak i ako si dobio većinu glasova na pokradenim izborima, njihova legitimnost je pod znakom pitanja“, objasnio je Kostić.

Na opasku da je na studente stavljen pretežak teret, on je potvrdio da su studenti podigli entuzijazam i raspoloženje, ali da smo požurili da sve stavimo njima na leđa, dok sa nekog balkona vičemo kako ih podržavamo.

Podržavamo u čemu? Ono što studenti pričaju, to je budućnost nas samih. Prema tome, ima tu izvesne hipokrizije i među nama koji ih podržavamo, ali se zapravo jako klonimo da uzmemo neku vrstu aktivnog učešća, rekao je Kostić.

On je saglasan da je studentski pokret apsolutno autohton i naglašava da vlast marljivo poseže za projekcijom laži, insinuacija, konfabulacija, populizma i antiintelektualizma.

Kad se sve sabere, Kostić misli da optužbe vlasti kako neko spolja organizuje proteste predstavljaju žestok spin, na koji su studenti odgovorili onim što je najbolje, a to je humor.

Pogledajmo samo lica koja nam se obraćaju po 100 ili 200 puta godišnje, ima tu nečega što je karikaturalno i što podleže podsmehu, a to je najbolji način borbe protiv socijalne anksioznosti u društvu u kojem su mržnja i izostanak humora zapravo blizanci, opisao je Kostić.

Prema njegovim rečima, nama se nudi svečarski luna-park, dok je autokratska vlast za sebe prigrabila hegemoniju tumačenja, što je jako opasno, jer demokratija ne podnosi hegemoniju tumačenja i ne podnosi proroke.

Ukoliko, međutim, ne dođe do fer izbora i slobodnog društva, pobuna će postati oblik legitimnog protesta, smatra Kostić.

U mojim godinama postoji strah od stilizovanog građanskog rata i to moramo izbeći, naglasio je on, ali nije siguran da vladajuća stranka o tome vodi računa.

Upitan šta je danas ideja ProGlasa, čiji je jedan od inicijatora, on je podsetio da se dugo radilo na tome da se ProGlas prikaže kao kripto-politička vrsta interesa na putu da napravi partijski pomak.

To, međutim, u ProGlasu nikada nisam primetio, niti bih ostao u ProGlasu da se tako nešto dogodilo, rekao je Kostić, koji veruje da ni najveći broj članova na to ne bi pristao.

Pri tome, odbacio je sve optužbe da članovi ProGlasa od bilo koga dobijaju novac.

Prema njegovim rečima, ProGlas je imao i ima brojne aktivnosti i razgovara sa građanima širom Srbije, ali je, kao i sve društvene grupe, suočen sa problemom što se događaji odigravaju bukvalno pet puta dnevno i što su stalno u poziciji da moraju da reaguju ili se brane od optužbi.

Okolnosti su nas spojile u ProGlasu, ali su nas okolnosti i uvele u takvu spiralu i takvu brzinu da društvene grupe i partije gotovo da nemaju vremena za promišljanje, ocenio je Kostić.

On podseća da se SANU već izjasnila „načelnom i korektnom podrškom studentima“, uveren da je većina akademika uprkos heterogenosti, na strani prava studenata da protestuju, ali i „neophodnosti da se promeni sistem i da se ova vrsta autokratske vladavine ograniči“.

Kostiću odnos Srpske pravoslavne crkve prema protestima studenata deluje konfuzno i napominje da nije stručnjak za crkvena pitanja, jer je sekularan, ali ukazuje da joj je bolje da ćuti, nego da studente svrstava u nekakav paralelni univerzum, jer se to ne sme raditi.

Povodom tvrdnji vlasti o separatizmu u Vojvodini, on je upitao da li je svesna kakve podele time pravi među srpskim narodom.

„Nije li na taj način svaki Vojvođanin i vojvođanski Srbin pomalo sumnjiv? Sutra će biti neka druga deklaracija, a potom i treća…“, upozorio je Kostić.

On u ovom trenutku ne vidi miran i racionalan izlaz iz krize, ali veruje da će razum prevladati, uprkos tome što niko ne zna šta se u ovoj fragilnoj situaciji događa sa službom bezbednosti, koja uživa podršku onih u Evropi kojima je stabilnost jedina tema.

Pre neki dan sam se setio pesme Jovana Jovanovića Zmaja, koji je odavno u jednoj sličnoj situaciji napisao „Jevropo, bludnice“, uporedio je Kostić i ocenio da „svet oko nas postaje nezainteresovan za nas“.

Trebalo bi da prekinemo sa naučenom bespomoćnošću, u iščekivanju nekakvog novog Godoa koji će doći i povesti nas ko zna gde. Ne, ovo moramo sami da rešimo. Ponešto smo u srpskoj istoriji „mi sami rešavali i ja mislim da ćemo moći i sada“, istakao je Kostić.

On ukazuje da bi primena sile prema učesnicima protesta označila kraj vlasti, ali strepi od tragičnog scenarija.

„Srbija se može voleti na više načina. Onaj ko posegne za nasiljem, mislim da će doživeti sramni istorijski kraj. A želim im da i takav pokušaj prežive, da ne ispadne da se krećem po tuđim leševima“, zaključio je Kostić.