3
Ako dva sporna člana novog medijskog zakona, koje je Nova.rs objavila prošle nedelje, "prođu" nezapaženo kroz strukovna udruženja, vladu i parlament, najkasnije već početkom iduće godine mogli bismo imati sasvim drugačiju medijsku sliku u Srbiji. Drugačiju je možda premekan termin - imaćemo uistinu slamanje kičme i ovom malom broju nezavisnih medija koji su očigledno najveća kost u grlu SNS vlasti.
Nova.rs vam zato donosi kratki pregled zakonodavnih noviteta u sferi medija. Time želimo da vam objasnimo ne samo „šta se dešava“, nego i „zašto je to vama bitno“. A bitno je pre svega za građane Srbije.
Šta se dešava?
Ono što smo nezvanično već znali – da „Telekom“ na različite indirektne načine upravlja i drži vlasništvo nad brojnim TV i online medijima u Srbiji – postaće zakonski moguće. To je u suprotnosti sa usvojenom Medijskom strategijom i svim do sada sprovedenim reformama, upozoravali su iz NUNS-a u septembru, nakon što je ministar informisanja najavio završetak javne rasprave o medijskim zakonima.
„U starom zakonu je nedvosmisleno stajalo da država ne može posredno ili neposredno da bude izdavač medija i postavljeni su određeni uslovi koji su bili alternativni. Sada više ti kriterijumi nisu postavljeni alternativno, već kumulativno. Država će sada moći da osnuje preduzeće, da osnuje DOO, koje će kasnije da osnuje medije i na taj način će država posredno da bude u vlasništvu medija“, rekla je Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
3
0
0
Zašto je to meni bitno?
Za početak, formalizovanje vlasništva „Telekoma“ nad medijima formalizovaće i troškove koja ta firma – čiji ste vlasnici vi, građani Srbije – ima prema tim medijima. U prevodu, isplaćivaćete platu pojedinim medijima, a koji nisu javni servisi Srbije. Mediji koje ćete finansirati, ukratko, nisu nezavisni, a ako hoćete nešto dužu definiciju – flagrantno su pod kontrolom Vlade Srbije. Kad su mediji kontrolisani – i vesti su kontrolisane. Kad su mediji kontrolisani – za „rat“ u Banjskoj ne možete da čujete dok predsednik to ne dozvoli. A brojnih afera vlasti nema ni na mapi.
Šta se dešava?
Kad je veći deo javnosti pitanje javne rasprave o medijskim zakonima stavio „ad akta“, prošle nedelje, niotkuda, pojavila su se izmenjena još dva člana zakona – 112. i 122. U njima se nalazi niz spornih odredaba koje se najdirektnije tiču naplate TV sadržaja i obaveza operatora. Tako, na primer, sada više ne postoji mogućnosti da operator, recimo, odbije da emituje neku od televizija sa nacionalnom frekvencijom.
Zašto je to meni bitno?
Recimo, ne želite TV Hepi u svojoj ponudi (jer prečesto krši etičke standarde izveštavanja i smučili su vam se rijalitiji)? Žalim slučaj, moraćete da gledate, jer operator mora da tu televiziju ima u svojoj ponudi. Mora, po zakonu. Zato, ne samo što ćete morati da je imate u ponudi, nego ćete morati i da je, na neki način, finansirate. Nadate se da će neka druga televizija (možda baš Nova) dobiti nacionalnu frekvenciju? Neće da može mimo Olivere Zekić, što je uostalom i sama rekla.
Šta se dešava?
U pomenutim problematičnim članovima zakona, navodi se i pravilo „must carry, must pay“, koje znači da pomenute nacionalne frekvencije koje operator mora da ima u svojoj ponudi, moraju da budu i plaćene. Koliko plaćene? Pa, ako operator i televizija ne mogu da se dogovore, ili ako televizija „zareže“ previsoku cenu, o naplati odlučuje REM po svom cenovniku. Kako se formira cenovnik? Na osnovu REM-ovog utiska. Kakav će biti utisak REM? Onakav kakvo mu je do sada i odlučivanje bilo.
Zašto je to meni bitno?
Vrlo jednostavno: potencijalne astronomske cene onih kanala koje operator mora da emituje („must carry, must pay“) oteraće operatore sa tržišta ili eliminisati drugi sadržaj sa njih. Još konkretnije? SBB, koji posluje u okviru United media grupe (kao i Nova i N1), podržava i emituje slobodne i nezavisne medije. Ako ga ovim „reketom“ oteraju iz Srbije – situacija u kojoj posluju televizije će takođe biti ugrožena.
Šta se dešava?
Zakonodavac (blago nama sa njim) predvideo je još jedno – naoko sekundarno, a suštinski krajnje tendenciozno – mešanje u rad operatera, pa tako, ako ova verzija zakona bude izglasana, redosled kanala na vašim TV prijemnicima biće „fiksiran“, i to na sledeći način: prvo idu javni servisi (RTS), zatim televizije sa nacionalnom frekvencijom, i nakon toga sve ostalo.
Zašto je to meni bitno?
Možda vama i nije. Možda vi znate da podesite poziciju kanala na televizoru kako vama odgovara. Ali, jedan veliki broj građanau Srbiji niti je toliko tehnički pismen, niti želi da se bakće sa takvim „izazovom“. Za njih, javni servisi i televizije sa nacionalnom frekvencijom, fiksnom numeracijom biće nametnute kao prvi izbor.
Šta se dešava?
Ove izmene zakona nose sa sobom i očiglednu političku poruku. Klemen Grošelj, poslanik u parlamentu EU, kaže ovako:
„Sve ovo je slično onome što se događalo u Mađarskoj, očigledno je došlo do nekog prepisivanja medijskog zakonodavstva iz Mađarske pa i Poljske. To je jedno od bitnih pitanja u okviru Evropske unije, jer znate da su zbog tih stvari protiv Mađarske i Poljske uvedene sankcije, one nemaju pristup do svih evropskih fondova. I tako će se to gledati i u odnosu na Srbiju. Pitanje REM-a je već dugo vremena na političkoj agendi kako Evropskog parlamenta tako i celokupne Evropske unije, svi znamo kakva su očekivanja: očekivanja su da će to biti regulatorno telo koje je nezavisno od političkih uticaja, ali kao što smo mogli da vidimo i sada, ali i poslednjih nekoliko godina – tu se ništa nije promenilo. Tako da ta kombinacija, ovi zakoni sa REM-om kakav je i kakav će verovatno ostati, značiće da su srpske vlasti odlučile da se udalje od svog evropskog puta i da krenu – očigledno – nekim drugim putem’. To je jasna poruka i očekujem da će biti reakcija i Evropske komisije i Evropskom parlamenta, ali i zemalja članica“, istakao je poslanik Evropskog parlamenta.
Zašto je to meni bitno?
Režimi, poput Orbanovog, opstaju na kontroli medija. Kada je ta kontrola deo zakonodavstva, ona postaje i legitimna. Pa, ako hoćete da Srbija nastavi tim putem i dodatno, orbanovski, pojača pritisak na nezavisne medije – onda ništa.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
