Narodna banka Srbije (NBS) za sada nije potvrdila niti demantovala nezvanično saznanje "Danasa" da je naša centralna banka već otkupila maksimalno dozvoljen iznos "Telekomovih" obveznica. Kako za Nova.rs kaže Miloš Obradović, novinar "Danasa" koji je došao do tog saznanja, postavlja se pitanje zašto Narodna banka informacije deli "na kašičicu", pa tako ne znamo ko je primarni kupac tih obveznica, zašto je NBS tako brzo ponudila da ih otkupi i da li je, po istom receptu, već otkupila i korporativne obveznice drugih preduzeća koja su ih emitovala, poput "Jugoimporta SDPR" i njegovih ćerki firmi - "Borbeni složeni sistemi" i "PMC inženjering"?
Miloš Obradović za Nova.rs ocenjuje da emisiju i otkup obveznica „Telekoma Srbija“ prati nekoliko „neverovatnih“ okolnosti i velika netrasparentnost kada je reč o potezima Narodne banke Srbije.
Prvo smo, kako podseća, za samu emisiju obveznica, umesto od „Telekoma Srbija“ saznali od Narodne banke, i to u saopštenju koje više priliči kompaniji koja se hvali svojim potezom nego državnoj instituciji čiji je zadatak da čuva monetarnu stabilnost.
NBS je, inače, 25. septembra predveče, pošto je radno vreme uveliko isteklo, objavila da je „Telekom Srbija“ emitovala korporativne obveznice. Vrednost emisije je 23,5 milijardi dinara odnosno oko 200 miliona evra, dospevaju za pet godina, po kamatnoj stopi koja trenutno iznosi 3,97 odsto (tromesečni Belibor uvećan za 2,95 procentnih poena).
„U tom saopštenju važnije je šta nismo saznali nego šta jesmo – nema, recimo, podatka o tome ko je kupio obveznice „Telekoma“ niti informacije o tome da li će se one naći na berzi, što bi značilo da bi tržište dobilo priliku da ‘sudi’ o vrednosti tih hartija kao i kvalitetu poslovanja ‘Telekoma Srbija'“, objašnjava Obradović.
Zatim dolazimo do nezvanične informacije do koje je Obradović došao, a to je da je NBS odmah po emisiji, otkupila te obveznice za oko 100 miliona evra, što znači da je do maksimuma iskoristila mogućnost da učestvuje u takvoj operaciji.
„Iako smo se odmah obratili NBS za potvrdu te informacije, oni nam još nisu odgovorili.
Pitanja Nova.rs za Narodnu banku Srbije
Nova.rs takođe je uputila Narodnoj banci Srbije molbu da potvrdi ili demantuje vest o otkupu „Telekomovih“ obveznica, koju je objavio „Danas“. Za slučaj da potvrde vest, uputili smo i pitanja – iz kojih razloga je NBS odmah iskoristili mogućnost da otkupi obveznice „Telekoma Srbija“, zašto to nije objavila odmah kada je saopštila da je „Telekom Srbija“ uspešno emitovao obveznice i kakvu poruku NBS šalje tržištu takvim potezom. Odgovore ćemo objaviti ako ih NBS prosledi našoj redakciji.
Bez odgovora tako ostaju i druga pitanja – zašto je Centralna banka odmah ponudila da otkupi ‘Telekomove’ dužničke hartije i zašto su kupci odmah pristali da ih prodaju?
Ne vidim rezon iza takvih odluka, pošto kamata od gotovo 4 odsto (3,97) za dinarski dug nije previsoka ali nije ni za bacanje, nosi neki ‘normalan’ prinos. Ta netransparentnost mi je nejasna, a rekao bih i da je nepotrebna“, ocenjuje Obradović.
NBS, inače, na raspolaganju ima „fond“ od 55 milijardi dinara, ili grubo preračunato oko 500 miliona evra, koji može da upotrebi za otkup korporativnih obveznica koje budu izdate do 31. decembra ove godine.
Obradović, međutim, skreće pažnju na to da su, osim „Telekoma“, korporativne obveznice, između ostalih, emitovale i tri povezane kompanije iz namenske industrije.
„Emisija obveznica ‘Jugoimport SDPR’ vredna je 130 miliona evra, dok je njegova ćerka firma ‘Borbeni složeni sistemi’ emitovali obveznice vredne 45 miliona evra. Emisija druge ćerke firme ‘Jugoimporta’, građevinske kompanije ‘PMC-Inženjering’ vredna je oko 24 miliona evra.
Tako sa ‘Telekomovih’ 200 miliona evra, dolazimo do ukupno 400 miliona evra vrednih emisija, pa se ponovo postavlja pitanje – da li je NBS u međuvremenu otkupila i deo tih emisija a da javnost o tome nije obavestila“, upozorava Obradović.
Postoje, inače, ograničenja kada je reč o otkupu obveznica koje može da sprovede NBS.
Naime, osim što na obveznice sme da potroši najviše 55 milijardi dinara, NBS može da otkupi najviše 70 odsto emisije jednog izdavaoca. Takođe, za obveznice pojedinačnog izdavaoca ne sme da potroši više od 11 milijardi dinara.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: