5
Srbija definitivno 2021. godine neće dobiti mrežu pete generacije - 5G mrežu. To je potvrdila premijerka rekavši da građani Srbije u ovom trenutku nemaju nikakvu potrebu za 5G mrežom i da za 5G eventualno ima potrebu naučna zajednica, "oni koji koriste superkompjutere za veštačku inteligenciju". Stučnjaci, međutim, ističu da je značaj ove nove tehnologije za privredu jedne zemlje veliki u svim sektorima - od poljoprivrede, preko rudnika, luka, saobraćaja, medicine, do velikih industrijskih postrojenja.
„Pretpostavljam da se od uvođenja 5G mreže u 2021. godini odustalo zbog korone. Jer, operatori su imali prilično velike troškove i dosta nepredviđeniih i hitnih proširenja mreže“, kaže za Nova.rs Irini Reljin, redovan profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Ona ističe da je u Evropi, najveći deo država ili već imao aukciju frekvencija i već ima 5G mreže ili sprovode aukciju uskoro.
„To je vrlo značajno za privredu, pogotovo tamo gde imate velike proizvodne kompanije. Postoje poslovi gde nije dobro da čovek bude prisutan. Tada je dobro da imate 5G, jer imate mogućnost kontrole uz veoma mala kašnjenja, na nivou na kome i čovek reaguje, praktično na nivou percepcije čoveka“, navodi Reljin.
Tako se automatizacijom, praktino, postiže situacija kao kada čovek sam odlučuje.
„Mreža pete generacije predviđa se za velike luke, stokove. Imate luku u Roterdamu koja već, mislim 2,5 godine ima svoju 5G tehnologiju koju primenjuje. To su kao ostrva na kojima imate 5G, takozvani vertikalni operatori. Tu je reč o kompanijskoj 5G mreži“, objašnjava Reljin.
Zatim, dodaje, velika je primena nove tehnologije u rudnicima.
„Gde god biste želeli da imate neku automatizaciju u smislu nošenja tereta, a to može da bude i aerodrom, železnička stanica… automatizovano se može raditi preko 5G mreže“, navodi sagovornica Nova.rs.
Nešto bi, navodi, moglo da se uradi i preko 4G mreže, koju trenutno koristimo, ali 4G ima veće kašnjenje i onda nije najbolji izbor za neke situacije.
Mreža pete generacije – 5G donosi veću brzinu interneta, veći protok informacija i nudi manje kašnjenje.
Irini Reljin navodi da se već radi na mreži 6G.
„6G mreža koja trakođe postoji u eksperimentu i koja će 2030. biti prisutna u nekim državama imaće još manja kašnjenja. U 5G su kašnjenja reda veličine od jedne milisekunde do manje od 10 milisekundi. 4G ima kašnjenje od 70 milisekundi. Da biste stekli uvid – to je vreme potrebno da izgovorite jedan slog, na primer: “Da”. To je 70 milisekundi. A, 5G ima i preko 10 puta manje kašnjenje od toga. Praktično – trenutno može da se odreaguje u nekim važnim situacijama“ objašnjava Reljin.
Korona je, navodi, promenila sve naše prioritete.
„Gde god imate potrebu za kontrolom velikog broja uređaja tu je 5G bogom dan. Ako imate poljoprivredne useve, možete na velikom broju mesta da postavite senzore i da kontrolišete vlažnost, sadržaj đubriva i slično i da se na osnovu toga donosi softverski, programirano odluka kada treba da se dodaje nešto, kada treba da se zatvore mreže za protivgradnju odbranu. Sve te procese koje treba da radite daljinski, sa 5G dobijate mogućnost da to savršeno radite“, objašnjava sagovornica Nova.rs.
Mreža pete generacije je, navodi, takođe dobra za auto-puteve, saobraćaj, medicinu…
„U medicini je velika primena 5G, naročito u tele-medicini kod operacija koje se rade na daljinu. Ta tehnologija je postojala i sa prethodnim generacijama telekomunikacionih sistema, ali tu opet kašnjenje dolazi do izražaja. Operacija na daljinu – sa 5G izgleda kao da se operacija radi na licu mesta. Gde god ima internet stvari, gde god je potrebna kontrola nečega sa 5G su odlična rešenja“, kaže ona. .
Na pritanje gde bi 5G našao primenu u Srbiji, osim u poljoprivredi, ona ističe da su to rudnici, luke, kontrola kargo tereta na aerodromima, kontrola kranova, na primer…
„Recimo u Kini 5G mrežu koriste baš za kranove da se radinici ne penju visoko gore, nego da sa zemlje sve odrađuju. A, zahvaljujući malom kašnjenju, čak i ako postoji četiri, pet kranova koji su blizu jedan drugoga, oni ne dolaze u koliziju, već se reaguje trenutno. Nema mesta gde ne biste mogli da upotrebite 5G tehnologiju, samo morate da imate finansije koje vas podržavaju u razvoju te privrede“, kaže Reljin.
Kako dodaje, najveće troškove za uvođenje 5G mreže imali bi operatori.
„Država tu nema trošak, ona prodaje frekvencija koji bi operatori koristili. Regulativa je pripremljena i postoji. Država mora još, kao i pred svaku aukciju, da uradi pravilnik o minimalnim uslovima za raspisivanje aukcije. to podrazumeva minimalnu cenu i ukupan broj operatora, što se uvek radi neposredno pred aukciju“, objašnjava Reljin.
Ima li zračenja
Srbija, što nije specifično za EU, prema rečima Irini Reljin, ima veoma stroge uslove po pitanju zračenja.
Pokazalo se u Evorpi da su sve te priče o opasnostima, kako navodi – prilično pale u vodu.
„Sve frekvencije koje mi u telekomunikacijama koristimo su takozvani radiofrekvencijski opsezi. Ta zračenja su nejonizujuća, ona ne mogu da promene materiju, ne mogu da utiču na suštinu materiju i nemaju nikakvo trajno zračenje. To nije zračenje koje je opasno. Ono eventualno može da zagreje nešto, ali kad bi bile tako visoke temperature kao što se priča o ‘grejanju mozga’- istopile bi se te bazne stanice, ne bi ni došle do vas“, objašnjava Irini Reljin dodajući da apsolutno nema mesta toj priči.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
