Srbija svake godine, zbog odliva mozgova ostane bez 26,2 milijarde evra ili 53% BDP-a Srbije. Godišnji čist gubitak Srbije zbog emigracije je iznad godišnjeg BDP-a Kipra koji, prema metodologiji Svetske banke, spada u razvijene zemlje.
Pišu: Ognjen Radonjić , Ivan Ostojić
Da bismo izračunali čist gubitak zbog odliva mozgova, u prvom koraku je neophodno izračunati neto gubitak ulaganja u vaspitanje i obrazovanje, odnosno od eksplicitnih i implicitnih troškova odliva mozgova potrebno je oduzeti godišnji iznos doznaka naših radnika u inostranstvu, pošto one predstavljaju jednosmerni priliv novca u zemlju porekla, odnosno možemo ih posmatrati kao, uslovno rečeno, povrat dela prinosa na investicije u vaspitanje i obrazovanje koje su podneli građani Srbije, pišu Velike priče.
U drugom koraku, na procenjeni neto gubitak ulaganja u vaspitanje i obrazovanje dodajemo našu procenu iznosa izgubljene proizvodnje, to jest iznos godišnje proizvodnje koji bi se ostvario u Srbiji da nema odliva mozgova.
Kada su u pitanju doznake, važno je napomenuti da one nisu isto što i investicije. Doznake se pretežno koriste za potrošnju domaćinstva, i to, velikim delom, upravo proizvoda koje su proizveli naši migranti u inostranstvu (kroz uvoz).
Sa druge strane, izvor investicija je nacionalna štednja, odnosno potrošnja koje se domaćinstva, preduzeća i država odriču radi povećanja kapaciteta kapitalne baze od kojeg se očekuje rastuća proizvodnja i potrošnja u budućnosti.
Rečju, efekti potrošnje domaćinstva se iscrpljuju u sadašnjosti, dok se efekti investicija očekuju u budućnosti. Na taj način, naši migranti u inostranstvu koji predstavljaju investiciju građana Srbije, prinose generišu u zemljama destinacijama, dok se u zemlju porekla vraća daleko manji iznos prinosa koji se pretežno koristi za potrošnju čime se, između ostalog, povećava trgovinski deficit zemlje porekla sa jedne i BDP zemalja destinacija sa druge strane.
PROČITAJTE JOŠ
Imajući sve ovo u vidu, takođe je potrebno proceniti koliki deo prinosa na srpske investicije u vaspitanje i obrazovanje prisvajaju zemlje destinacije.
Na Grafikonu 1, možemo videti da se u posmatranim godinama doznake kreću u rasponu od 3-5,3 mlrd. USD, odnosno 3,8 mlrd. USD prosečno godišnje. Neto gubitak ulaganja u vaspitanje i obrazovanje dobijamo kada od eksplicitnih i implicitnih troškova vaspitanja i obrazovanja oduzmemo iznos doznaka i on se, u posmatranom periodu, kreće u rasponu od 1,5 do 3,1 mlrd. USD godišnje. U proseku, ovaj neto gubitak iznosi 2,4 mlrd. USD, odnosno 5% BDP-a godišnje. Kumulativno, u posmatranom periodu Srbija je ostvarila neto gubitak ulaganja u vaspitanje i obrazovanje u iznosu od 26 mlrd. USD.
Nadalje, potrebno je proceniti drugi deo čistog gubitka – iznos godišnje proizvodnje koji bi se ostvario u Srbiji da nema odliva mozgova. Za tu svrhu poslužićemo se studijom McKinsey Global Institutea pod nazivom People on the Move: Global Migration’s Impact and Opportunity.
Prema ovoj studiji migranti čine 3,4% svetske populacije, oko 65% migranata živi i radi u razvijenim zemljama i oko 50% migranata živi i radi u razvijenim zemljama i dolazi iz zemalja u razvoju. Populacija migranata disproporcionalno doprinosi svetskoj proizvodnji – migranti kreiraju 9,4% svetskog BDP-a. Rečju, 247 miliona migranata je u 2015. generisalo proizvodnju vrednu 6,7 hilj. mlrd. USD i ovaj iznos je za 3 hiljade mlrd. USD veći od iznosa koji bi oni proizveli u zemlji porekla da nisu emigrirali. Suština njihovog disproporcionalnog doprinosa svetskom BDP-u nalazi se u prelasku iz niskoproduktivnog okruženja nerazvijenih zemalja u visokoproduktivno okruženje razvijenih zemalja. Takođe, u 2014, svetske doznake su činile 8,7% BDP-a generisanog od strane svetskih migranata.
Prema nekim procenama, ne računajući Republiku Srpsku, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, u rasejanju živi 2,5-3 miliona građana Srbije.
Ukoliko, u skladu sa studijom People on the Move, pretpostavimo da je iznos godišnjih doznaka 8,7% vrednosti koje oni generišu u inostranstvu, dobićemo da građani Srbije u rasejanju, u posmatranom periodu, godišnje proizvedu robu i usluge u rasponu od 34,4 (8,7% ovog iznosa jednak je 3 mlrd.
USD koliko su doznake iznosile 2016) do 60,3 mlrd. USD (8,7% ovog iznosa jednak je 5,3 mlrd. USD koliko su doznake iznosile 2022) (Grafikon 2). Kumulativno, u posmatranom periodu, proizvodnja emigracije iz Srbije u inostranstvu dostiže iznos od 475,4 mlrd. USD od kojih je 434 mlrd. USD ostalo u inostranstvu dok se znatno manji deo (8,7%) vratio u Srbiju kroz doznake.
Nadalje, podsetimo da su prema proceni studije People on the Move u 2015. migranti generisali proizvodnju vrednu 6,7 hilj. mlrd. USD i da je ovaj iznos za 3 hilj. mlrd.
USD veći od iznosa koji bi oni proizveli u zemlji porekla da nisu emigrirali.
Drugim rečima, da nisu emigrirali, radnici bi u svojim zemljama proizveli 55% onoga što proizvedu u emigraciji. Ukoliko ovaj procenat ukrstimo sa našom procenom vrednosti proizvodnje emigracije iz Srbije u inostranstvu, dobićemo procenu da je u posmatranom periodu zbog masovne emigracije Srbija ostala bez proizvodnje u rasponu od 18,9 do 33,2 mlrd. USD godišnje (Grafikon 3).
U proseku, 24 mlrd. USD godišnje i kumulativno 262 mlrd. USD.Na kraju, računamo ukupni čist gubitak odliva mozgova tako što sabiramo neto gubitak ulaganja u vaspitanje i obrazovanje (Grafikon 2) i procenjenu vrednost izgubljene proizvodnje u Srbiji zbog emigracije (Grafikon 3) i stavljamo u odnos sa BDP-om Srbije u posmatranoj godini (Grafikon 4). Dakle, u posmatranom periodu čist gubitak u Srbiji zbog emigracije kreće se u rasponu od 22 do 34,6 mlrd. USD godišnje.
U proseku 26,2 mlrd. USD, odnosno 53% BDP-a Srbije godišnje. Kumulativno, ovaj gubitak u posmatranom periodu iznosi 288 mlrd. USD.
Opširnije čitajte na sajtu Velike priče.
****
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar