12
Vrtoglavi rast euribora doveo je do značajnog povećanja rata kredita korisnika koji su se zadužili u evrima. Pojedinim korisnicima rate su porasle i za 80 ili 90 evra, te se neki od njih pitaju da li nas čeka scenario poput onog sa švajcarskim francima, kada su stambeni krediti mnoge oterali u bankrot. Stručnjake smo pitali: Ima li razloga za paniku?
Pojedini korisnici kredita, 30. septembar će upamtiti kao dan kada su poskupele rate za otplatu, i to čak i za po 80 ili 90 evra. Naime, tada je za korisnike kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata tromesečni euribor, promenjen iznos rate kredita, a zbog stalnog rasta euribora u proteklih nekoliko meseci, sasvim je očekivano bilo i da će porasti i rate. Do promene rate za korisnike čija kamatna stopa obuhvata šestomesečni euribor, doći će prvog januara.
Još veće razlike u visini rate osetili su građani koji su, pre desetak godina, uzeli kredit indeksiran u švajcarskim francima, jer su kamate tada bile povoljnije od onih kredita koji su bili vezani za evre. Takvo indeksiranje znači da su korisnici krediti dobijali dinare, ali je vrednost kredita obračunavana u francima. Prema kursu Narodne banke Srbije, 28. marta 2007. godine, franak je vredeo 50 dinara, a tačno 12 godina kasnije, dužnici su doživeli pravi šok – tada je vrednost franka iznosila 105 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Rate kredita tada su se povećavale i za više od 100 odsto.
Međutim, profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić objašnjava za „Novu“, razloga za strah od ponavljanja „švajcarskog scenarija“ – nema.
„Nema bojazni da će se takav scenario, usled rasta euribora, ponoviti. Kada pričamo o rizicima, postoje dve vrste – kamatni i valutni rizik. Kod švajcarskog scenarija problem je bio upravo u valuti, a korisnicima kredita zbog toga je’skočila’ glavnica“, objašnjava Grubišić.
On za „Novu“ objašnjava da je, s druge strane, glavnica kod zaduženih u evrima ista, dok se menja kamata.
„To povećanje kamate nije prijatno, ali je mnogo manji problem od povećanja glavnice usled promene kursa“, ističe profesor.
Kurs evra u odnosu na dinar je, kako objašnjava Grubišić, stabilan, što znači da ne postoji rizik od povećavanja glavnice za korisnike kredita u ovoj valuti. On dodaje i da bi u slučaju promene kursa NBS mogla da interveniše, a ova institucija poseduje i velike devizne rezerve, tako da je, u ovom trenutku, ponavljanje švajcarskog scenarija daleko od realnosti.
Istog je mišljenja i Dejan Gavrilović iz „Efektive“. Kako kaže u razgovoru za „Novu“, najveća razlika između tadašnjeg vrtoglavnog rasta rata za otplatu kredita, i rasta sa kojim se korisnici suočavaju trenutno, jeste što su oni koji su se zadužili u francima imali „dvostruki udar“.
„Banke su tada povećavale kamatne stope suprotnu zakonu, svojom voljom, i to je bio jedan udar. Drugi je to što je švajcarski franak jačao. Kamate sada rastu zbog rasta euribora, ne zato što banke u Srbiji ‘na svoju ruku’ povećavaju kamatne stope. Da bi se švajcarski scenario ponovio, euribor morao bi da dostigne nivo od 10 odsto“, kaže Gavrilović.
Iako je gotovo nemoguće da bilo ko proceni kakva je budućnost euribora, profesor Grubišić za „Novu“ objašnjava da do sada, njegova vrednost nikada nije značajnije prelazila pet odsto.
Naime, istorijski maksimum euribora zabeležen je u oktobru 2008. godine, kada je njegova vrednost iznosila 5,393 odsto.
„Čak i kada je vrednost euribora bila tolika, nije dugo trajala. U par tačaka euribor je doticao taj nivo, ali to nije bilo dugoročno. Ukoliko posmatramo dugoročno, dostizao je i zadržavao se na nivou od oko tri odsto, te to nije isključena opcija. Međutim, nemoguće je precizirati“, zaključio je Grubišić.
BONUS VIDEO Ko ima snage za trku sa inflacijom i podivljalim kreditnim ratama?
