Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Od početka godine do kraja jula za uvoz energenata je potrošeno, odnosno država se zadužila, oko 900 miliona evra. Pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora još uvek ne ulazi u fiskalni deficit iako imaju prirodu subvencija, piše u novom izdanju Kvartalnog monitora.

Ogromni troškovi države za uvoz energenata po ekstremno visokim cenama počeli su snažno da opterećuju javne finansije zemlje.

U narednu zimu zemlja ulazi sa izraženom energetskom zavisnošću od uvoza koju je pojačalo veoma loše upravljanje javnim preduzećima iz energetskog sektora, piše u nanovijem broju Kvartalnog monitora.

U novom broju ovog biltena ukazuje se, između ostalog, na ogromna i neplanirana izdvajanja države za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS).

Taj trošak države se trenutno knjiži „ispod crte“ i zbog toga formalno još uvek ne ulazi u fiskalni defict, mada u suštini ima prirodu subvencija i trebalo bi ga ekonomski tretirati kao budžetski rashod i deficit, prenosi Nova ekonomija.

Na sve to, navodi se, inflacija u Srbiji će u narednim mesecima verovatno dobiti novi impuls usled neizbežnog, čak i zakasnelog povećanja cena električne energije, navodi Kvartalni monitor.

Međugodišnji rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu iznosio je 3,9 odsto BDP-a.

„To je solidan rezultat, ali ipak predstavlja određeno usporavanje u odnosu na stope privrednog rasta koje su ostvarivane prethodnim kvartalima“, piše u biltenu.

Trend usporavanja privredne aktivnosti Srbije će se do kraja godine nastaviti a verovatno i produbiti.

Kvartalni monitor ukazuje da, ukoliko tokom naredne grejne sezone (kad je potrošnja sezonski povećana) ne bude dovoljno raspoložive električne energije u regionu koju bi Srbija mogla da uveze, struje neće biti dovoljno za domaće potrebe. To će da dovede do restrikcija i da bude kočnica privrednom rastu.

Generalno se prognozira se da bi rast BDP-a Srbije u 2022. mogao da iznosi oko tri odsto.

To bi konkretno značilo da će se rast BDP-a u drugoj polovini godine spustiti na oko 2 odsto (budući da je u prvoj polovini godine iznosio 4,1 odsto).

Bonus video: Približava se grejna sezona: Ove godina pripreme su intenzivnije zbog poskupljenja cene energenata

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar