"Za ispunjenje četvrtog zahteva studenata novac iz budžetske rezerve"

Sredstva su, kako je navedeno, izdvojena iz rezerve iz intervencijskih sredstava Ministarstva finansija Srbije. Iz rešenja o upotrebi sredstava vidi se da je novac izdvojen kako bi se obezbedilo finansiranje koje nedostaje za nadoknadu 50 odsto troškova za više univerzitetsko obrazovanje i studentski standard, piše Nova ekonomija.

Novac je namenjen, objašnjava se, za unapređenje materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u visokoškolskim ustanovama u cilju povećanja kvaliteta, relevantnosti i dostupnosti obrazovanja u Srbiji.

Iznos od skoro 590,6 miliona dinara je namenjen za podršku radu Univerziteta u Novom Sadu, zatim 120 miliona dinara za podršku radu visokih škola, šest milijardi za razvoj visokog obrazovanja i 432 miliona za studentsko stanovanje u Srbiji.

Sredstva za visoko obrazovanje su namenjena za modernizaciju infrastrukture ustanova visokog obrazovanja u ukupnom iznosu od 112,7 miliona dinara.

Za podršku radu visokih škola u Srbiji dato je ukupno 653 miliona dinara, zatim za podršku realizaciji doktorskih studija 130 miliona, za razvoj visokog obrazovanja 30 miliona, dok je za podršku realizaciji master studija na univerzitetima dato tri miliona dinara.

Od ukupno 12,01 milijardi dinara za sistem ustanova studentskog standarda dato je 66 miliona dinara, dok je za individualnu pomoć studentima dato 443 miliona dinara.

Stvaranje preduslova za podršku otvorenosti visokog obrazovanja ukupno košta državu 140 miliona dinara.

Vlada Srbije usvojila je na sednici krajem februara ove godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji predviđa to umanjenje školarina samofinansirajućim studentima.

"Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju budžet za visoko obrazovanje povećava se za 20 odsto, odnosno za 12 milijardi dinara, što je u skladu sa četvrtim zahtevom studenata", navela je Vlada Srbije u svom saopštenju.

Pored toga, kako se navodi, obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju, od plate za mart ove godine.

U tom predlogu, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine.

Predloženim izmenama, samofinansirajućim studentima na državnim fakultetima se trošak školarine umanjuje za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava studentima iz budžeta.

Ministar finansija Siniša Mali je krajem januara ove godine objavio na svom Instagram nalogu podatak o dodatnih 12,01 milijardi za visoko obrazovanje i dodao da je novac obezbeđen kako bi se ispunio četvrti, odnosno poslednji zahtev studenata koji su u blokadi.

Prvi zahtev studenta je da institucije objave svu dokumentaciju koja je u vezi sa radovima na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Kelebije, u šta spada i rekonstrukcija nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Drugi zahtev je potvrda nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih, kao i na svako lice koje je fizički napalo studente i profesore i sve druge građane koji učestvuju u mirnim građanskim okupljanjima.

Treći zahtev se odnosi na odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka.

"Nije nam bio potreban rebalans budžeta, već smo to uspeli kroz preraspodelu bilansnog prostora. Taj novac će se iskoristiti za smanjenje školarine za studente u iznosu od 50 odsto, za pokrivanje materijalnih troškova i za eventualno povećanje plata zaposlenih u visokom školstvu. To naravno zavisi od profesora, dekana, rektora i studenata", rekao je tada Mali.

Povećanje budžeta za obrazovanje je, naime, četvrti po redu zahtev studenata koji već više od tri meseca blokiraju fakultete širom Srbije.

Studenti objašnjavaju da izdvajanja za visoko obrazovanje za 2025. godinu iznose 60,15 milijardi dinara.

Ovim povećanjem bi se, kako su studenti naveli, nivo ulaganja u visoko obrazovanje približio nivou ulaganja zemalja Centralne i Istočne Evrope od 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).