Ekonomista Vladimir Vučković ocenjuje da je Srbija u ekonomskom smislu u suštini u proseku i okruženja i sveta, i da zbog tekućeg rata u Ukrajini i njegovih posledica svi imaju problem i sa finansijama, energentima, privrednim rastom. "U tom smislu i mi imamo probleme, ali čini mi se da nisu izraženiji od drugih", navodi Vučković, koji je bio dugogodišnji član Fiskalnog saveta. Smatra da su izjave, poput one predsednika Aleksandra Vučića da nam sledi glad loše i za potrošnju i za privredu i da bi poslovnim ljudima najviše prijala opreznost i jedan umereni pristup, piše N1.
„Nikako silovanje tržišta, nikako mere koje će predugo da traju, nikako zamrzavanja cena, jer to samo može da dovede do nestašica. Moramo da se prilagođavamo onome što je neizbežno, do nas dolaze informacije da cene rastu, a mi treba da se prilagodimo“, kaže Vučković u emisiji Iza vesti i dodaje da smo mi stalno u bedi „i to vuče na intervenciju države, i pošto već decenijama tako razmišljamo, zato smo jedna od siromašnijih zemalja Evrope“, piše N1.
„Investicije, rast, zdrava privreda, ovo će da prođe, a da ne gubimo više vremena na demagogiju i intervencije koje ne daju prave rezultate“, ističe on.
Jedna od takvih intervencija države je i u slučaju radnika iz Fabrike automobila Fijat iz Kragujevca čiji je vlasnik grupacija Stelantis radnicima ponudila da u naredne dve godine ili odu u inostranstvo da rade u tamošnjim fabrikama ili će biti proglašeni tehnološkim viškom. Naime posle današnjeg sastanka predstavnika Vlade i radnika dogovoreno je da će za njih biti ustanovljen socijalni program i da niko neće dobiti otkaz.
„Na prvi pogled, sve tri strane mogu danas da budu zadovoljne. I država, i radnici, i Fijat. Očigledno će neki novac biti dodat sa strane, može da se desi da to bude budžetski novac“, navodi Vučković.
Na pitanje da li je to isplativ posao iz perspektive države Srbije, koja je od kada je 2008. Fijat došao, dala ogromne subvencije toj fabrici koje se, prema podacima Nove ekonomije, procenjuju i na 500 miliona evra, on kaže da je nemoguće dati preciznu ocenu koliki je neto efekat nečijeg poslovanja, pogotovu u slučaju fabrike iz Kragujevca, čiji ugovori sa vladom su i dalje tajni.
Govoreći da subvencije mogu imati i dobrih strana, poput izgradnje neophodne infrastrukture koja koristi i investitoru i državi, ili činjenice da je, u ovom slučaju, Fijat povukao i neke kooperante koji posluju u Srbiji i zapošljavaju ljude, navodi da je „sveopšti utisak negativan, jer čim date subvenciju uzeli ste od budžetskih korisnika i finansirali ste konkurenciju nekoj domaćoj firmi“.
PROČITAJTE JOŠ
No, dodaje da je olakšavajua okolnost za sve vlade od 2015. ta što mnoge zemlje u okruženju subvencionišu.
„Ako ćemo da budemo realni, u političkoj ekonomiji subvencionisanja će uvek biti, ključno je da se u budžetskom smislu taj novac smanji i da zaista imamo izabrane subvencije i da ljudi imaju precizne podatke“, ukazuje Vučković.
Navodi i da zbog „političkog folklora koji prati dolazak investicija radnici imaju utisak da država brine o njima, a ne da rade za privatnog investitora“, što je slučaj i sada sa zaposlenima u Fijatu, koji su se kada im se pojavio problem upravo obratili državi.
„Ako stalno dobijaš signale da neko o tebi brine, onda se njemu i obraćaš kad dođeš u problem“, ocenjuje Vučković i dodaje da su „investicije jako potrebne, naročito domaće, strane su dobrodošle, ali je stvar u tome da se ovi pojedinačni slučajevi u kojima ima problema isteraju na čistac“.
A na to da li mu zvuči sigurno da će 2024. biti nastavljena proizvodnja u Kragujevcu, kada bi, prema najavama, tamo trebalo da počnu da se proizvode električni automobili, on navodi da „volja postoji, verujem da postoje planovi da se tako nešto pravi“.
„Ali ko može sada da garantuje da će se to tako i desiti, u privatnom sektoru niko ne može da garantuje, ko zna šta će se desiti i sa svetskom politikom i ekonomijom“, poručuje Vučković.
Upitan da li treba zbog sveukupne ekonomske situacije u svetu da imamo krizne ili investicione planove, on kaže da bi najbolje bilo da imamo „krizne planove koji uključuju dobre investicije“.
Dodaje i da država ima prostor u budžetu za javne investicije, poput komunalne infrastrukture i jačanje energetike, ali da ima u vidu da su teška vremena i plan B ako sve krene loše.
Što se tiče plana B, ocenjuje da postoje samo stidljive najave.
„Energetika je najveći izazov ove godine i ako nečega treba da se plašimo je kako ćemo dočekati sledeću zimu, po kojoj ceni ćemo dobijati gas i naftu, ali najviše zbog naših internih problema u EPS-u“, kaže Vučković.
Na pitanje da li će doći do poskupljenja struje, on smatra da se s pravom o tome priča.
„Dobro je da imamo najavu da će cene struje da rastu, nije dobro licitiranje koliko će to biti, jer sve to unosi neki nemir. Ali, poskupljenje od 15-20 procenata u ovoj godini bi bilo dovoljno za prvi korak“, kaže on.
Ističe i da je Fiskalni savet još pre pet, šest, sedam godina upozoravao na probleme u EPS-u.
„Ovo što se desilo krajem prošle godine, nezavisno od ukrajinske krize, bruka je za državu i EPS – da imate blato umesto uglja u 21. veku i da nemate u Srbiji dovoljno proizvodnje struje. To više i nije ekonomija, već civilizacijski poraz Srbije“, smatra Vučković.
BONUS VIDEO: – Hleba i igara: Do kada će cene skakati? – gosti Milan Prostran, Zoran Pralica i Božo Joković
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare