U maju ćemo ulje plaćati više od 200 dinara: Šta kada prođe zamrzavanje cena

Kako Radosavljević ističe, još uvek nije poznato da li će se u maju, nakon isteka Uredbe o zamrzavanju cena osnovnih namirnica, ova mera produžiti. Ukoliko do toga ne dođe, uočljiv je rast cena onih proizvoda na koje se ne odnosi doneta mera, što će sigurno uticati na rast osnovnih namirnica koje su ovom Uredbom pokrivene."Prema poslednjim podacima, cene hrane su u periodu od godinu dana porasle za 14 odsto, meso čak i oko 25 odsto u proseku, te će se jednom odmrznute cene uskladiti sa tim", kaže Radosavljević.Kako naš sagovornik objašnjava, usklađivanje cena nakon isteka mere o zamtzavanju, sa ostalim proizvodima čije su se cene menjale, je neminovno.Dodao je da sve ukazuje da će se trend rasta cena hrane nastaviti."To smo videli i u januaru, vidimo u februaru, videćemo u martu, da je rast cena nekih kategorija proizvoda dvocifren – čak i više od 20 odsto", objašnjava Radosavljević.Ukoliko bi se cene zamrznutih proizvoda – ulja, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, brašna T-400 i T-500, kristal šećera i svinjskog buta – izjednačile sa poskupljenjem drugih proizvoda na tržištu, građani bi šećer plaćali skoro 100 dinara, a bilo bi gotovo nemoguće pronaći suncokretovo ulje jeftinije od 216 dinara.Prema rečima našeg sagovornika, sve više cene naftnih derivatna imaju uticaj na povćanje cena svih namirnica."Za sada se, na svu sreću, nije sve prelilo na rast cena u potrošnji, što ne znači da neće u narednom periodu ako cene inputa nastave da budu visoke, a one se trenutno ne smanjuju. Istovremeno se, svuda u svetu, ne smanjuje tražnja za ovim inputima", kaže Radosavljević.Kako je Radosavljević istakao, zamrzavanje cena je, očekivano, dovelo do povećanja cena proizvoda koji nisu obuhvaćeni ovim ograničenje.Prema njegovim rečima, proizvođači i trgovci odlučili su da optimizuju cene po principu "ne mogu da podignem cenu ovoga, ali mogu nečeg drugog", a upravo je ovo situacija na koju su ekonomisti upozoravali.Podsećamo, zamrznute su i cene naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95, te sada iznose 179, odnosno 171 dinar po litru. Šta će se desiti sa ovim cenama nakon prestanka važenja Uredbe - neizvesno je.Kako stručnjaci ističu, gotovo je nemoguće predvideti cene naftnih derivata, s obzirom na to da Srbija zavisi od svetskog tržišta nafte, poznatom po nestabilnim cenama. Ipak složni su da je smanjenje cena ovih derivata gotovo nemoguće.Pre stupanja na snagu Uredbe oograničavanju cena naftnih derivata, cene pojedinih vrsta goriva dostizale su i po 185 dinara po litru, te se nametnulo pitanje zbog čega je Vlada donela ovu odluku kada su cene već bile na svom vrhuncu.Profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić, ovo vidi kao deo predizborne kampanje i, prema njegovim rečima, donošenje ovakvih odluka nije bilo neočekivano."Nije neuobičajeno da Vlade donose ovakve odluke pre izbora, i Vlade drugih država to često rade kako bi povećale svoju popularnost, tako da smo i mi imali zamrzavanje cena proizvoda, koje je još problematičnije od zamrzavanja cena goriva", kaže Arsić.Prema njegovim rečima, još je gore zamrzavanje cena određenih prehrambenih proizvoda, čije cene inputa rastu."Kada su u pitanju cene goriva, još jedan, mali broj država uveo je slične odredbe. U Srbiji je donošenje ove Uredbe baš u ovom trenutku verovatno povezano sa izborima", objašnjava Arsić.Kada je u pitanju situacija sa kojom bi vozači mogli da se suoče nakon prestanka važenja Uredbe, Arsić kaže da će ona zavisiti od kretanja cena na svetskom tržištu."Ako bi cene na svetskom tržištu i dalje rasle, onda bi došlo do pojave gubitaka kod proizvođača, distributera i svih onih koji učestvuju u proizvodnji i prometu goriva, i oni bi pokušali da to nadokande kroz povećanje cena onda kada se te cene oslobode", kaže Arsić, objašnjavajući da će se isto desiti i kod proizvođača drugih, na primer prehrambenih proizvoda.Stručnjaci su složni da će veliki uticaj na cene naftnih derivata u budućnosti imati ukrajinska kriza. Složni su i u tome da država može da utiče na cene, i to smanjenjem akciza, što nije neizvodljivo, a dokaz za to je susedna Bosna i Hercegovina, u kojoj su cene naftnih derivata znatno niže nego u Srbiji. Ipak, kako se predstavnici vlasti nisu oglašavali, pitanje je da li će i kada ovakva odluka biti makar uzeta u razmatranje.BONUS VIDEO Prof. Goran Petković, Mladen Novosel i Marija Orlando Zamrzavanje cena je alat neukih ekonomista

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=profgoranpetkovimladennovoselimarijaorlandozamrzavanjecenajealatneukihekonomista-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3137149"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram