1
Nedavna izjava premijerke Ane Brnabić da je u pripremi izmena Zakona o strancima koji će olakšati dobijanje boravišne i radne dozvole, nagoveštava da ćemo u narednom periodu imati sve više stranaca angažovanih na svakodnevnim poslovima. Do sada su stranci uglavnom radili na građevini, ali se u poslednje vreme pojavljuju i kao vozači autobusa, dostavljači hrane i sezonski radnici u poljoprivredi. Ova najava zapravo otkriva gorku istinu o tome da Srbija nema dovoljno radne snage, pa mora da je uvozi.
Najavljujući promene Zakona o strancima, koje bi trebalo da se dese već u martu, premijerka je izjavila da je “želja vlade da ove godine dovede što više stranaca da žive i rade u Srbiji”.
Ona je nedavno, prilikom otvaranja novih prostorija Uprave za strance u zgradi SIV 3 na Novom Beogradu, izjavila, da je “zahvaljujući privrednom razvoju Srbije i pametnoj politici” naša zemlja u 2022. godini imala “rekordan priliv stranaca”, preneo je RTS.
Prema njenim rečima, prošle godine je preko 65.000 stranih državljana zatražilo prijavu boravka u Srbiji, a 35.000 radnu dozvolu. Taj trend je, kako je istakla, nastavljen i u ovoj, pa je samo u januaru bilo 8.000 zahteva stranaca za privremeni boravak.
Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala, oblasti u kojoj radi najviše stranih državljana u našoj zemlji, smatra da je izmena zakona “u redu”, ali dodaje da je ključno da se zakon i poštuje.
Podseća na slučaj neprijavljenih radnika u Linglongu i ističe, da nije dovoljno samo doneti zakon.
“Mi smo već imali ‘packe’ iz Evrope, jer naša vizna procedura nije kao u EU. Državljani pojedinih zemalja nisu imali potrebu da u Srbiji dobijaju vizu, faktički smo dozvoljavali takav ulaz u zemlju, a u praksi se videlo da je to bio ‘protočni bojler’ dalje za Evropu. Ako će novi zakon to da uredi, onda nemam šta da komentarišem, osim da se dosledno poštuje taj zakon”, kaže Torlaković.
“U Srbiji je kritičan nedostatak radne snage”
Torlaković ističe da su radne migracije “redovna pojava” hiljadama godina i da će ih uvek biti, te da kako kaže, nije nikakav problem što stranci dolaze u Srbiju, već da je pravo pitanje, šta se dešava sa domaćom radnom snagom.
“Stranci će dolaziti i odlaziti, ali šta je sa našim radnicima? Šta radimo po pitanju da zadržimo naše, to je najveći problem. Evropa od naših ljudi dobija multifunkcionalne radnike, radnike koji znaju više zanata, a kod nas rade nekvalifikovani ljudi iz ruralnih azijskih predela. Pojedini srpski poslodavci u građevinarstvu, utrkuju se ko će imati više radnika iz Indije, jer ih oni vrlo malo koštaju. Profit je najveći neprijatelj kvalitetne gradnje, a zamislite kakva je to gradnja kad je rade nestručni ljudi”, upozorava Torlaković.
On kaže da Sindikat kojim predsedava ne raspolaže tačnim brojem stranih državljana angažovanih na srpskim gradilištima i da je to pitanje “za milion dolara”, ali dodaje da ih je “evidentno mnogo”.
Navodi da i dalje prednjače radnici iz Turske, zatim Albanci, pa radnici iz Indije. Keže i da su Indijci, kao nestručni radnici, uglavnom angažovani na teškim građevinskim poslovima, na zemljanim radovima i polaganju cevi, dok radnici iz Turske rade tesarske i armiračke poslove.
Stranaca će biti sve više
Izmene Zakona o strancima, koje je najavila premijerka Brnabić, podrazumevaju objedinjavanje boravišne i radne dozvole, a podnošenje zahteva biće ubrzano i obavljaće se elektronski.
Takođe, zakon predviđa i da će strancima koji dobiju dozvole, automatski biti omogućeno “spajanje porodice”, odnosno dolazak u Srbiju biće dozvoljen i njihovim članovima porodice.
To će svakako rezultirati novim zapošljavanjem, a možemo samo da se nadamo i priželjkujemo, da će među tražiocima radne i boravišne dozvole biti kvalifikovani profili, koji su potrebni srpskom tržištu rada.
Osim građevinaca, stranci u Srbiji najčešće rade u fabrikama čiji su vlasnici takođe stranci, pa najviše radnika imamo iz Kine i Južne Koreje. U poslednje vreme pojavljuju se i u uslužnim delatnostima, pa smo imali priliku da vidimo dostavljače hrane koji su došli iz Uzbekistana, vozače autobusa iz Bangladeša, a u sektoru hotelijerstva rade Pakistanci i Indijci.
Stranci se takođe prijavljuju i za sezonske poslove u poljoprivredi, a osim državljana susednih zemalja i iz bivših jugoslovenskih republika, prošle godine su na berbi povrća u vojvođanskim selima radili i sezonci koji su došli čak iz Nepala.
BONUS VIDEO: Linglong pod lupom Evrope
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
