1
U krizna vremena, kada cene nekontrolisano skaču, jedan od načina da se koliko-toliko uštedi je i kupovina proizvoda na akcijama. U srpskim marketima na akcijama je moguće kupiti gotovo sve - od hrane do kozmetike. Bilo da su u pitanju redovna, nedeljna sniženja ili smanjenja cena zbog toga što rok trajanja nekoog proivoda ističe, činjenica je da Srbi često kupuju na akcijama, na kojima može da se uštedi i do 50 odsto. Međutim, postoje i određene "zamke" na koje kupci treba da obrate pažnju, kako ne bi prošli još gore nego pre sniženja.
Na akcijama koje većina marketa ima svake nedelje, mogu da se nađu gotovo svi prehrambeni proizvodi. Prema stanju koje smo zatekli u prodavnicama u Beogradu, građani zaista mogu da se hrane isključivo na sniženjima.
Kao primer kupovine odabrali smo prosečan ručak, koji se sastoji od mesa, priloga, salate i hleba.
Kupac koji bi sve potrebne namirnice nabavio po punoj ceni, u jednom beorgadskom marketu, platio bi beli hleb „sava“ 53,5 dinara, dok bi ga pile od 1,8 kilograma koštalo 702.
Pola kilograma krompira kupac bi platio 43, a 200 grama ajsberg salate 140 dinara.
To znači da bi, ukoliko bi sve proizvode kupio po punim cenama, potrošač platio ukupno 938,5 dinara. Međutim, ukoliko bi ove proizvode kupio na akciji, prošao bi znatno jeftinije.
PROČITAJTE JOŠ
U istom marketu smo ispratili akcije, a jedini proizvod koji nije snižen je hleb, s obzirom na to da se on prodaje po ceni koju je odredila Vlada Srbije.
Međutim, drugi proizvodi često su na sniženju. Tako se celo pile prodaje po 23 odsto nižoj ceni, odnosno za 540 dinara, krompir je 19 odsto jeftiniji, te košta 35, a ajsberg salata košta 125 dinara, odnosno 11 odsto jeftinije.
Kada se sve sabere, svi proizvodi na popustu koštaju 753,5 dinara.
Dakle, potrošač koji prati akcije može da uštedi 185 dinara pri ovakvoj kupovini.
Većina velikih marketa ima u ponudi i sopstvene robne marke, čiji su proizvodi gotovo po pravilu najjeftiniji.
Takođe, veliki marketi gotovo svakodnevno popunjavaju posebne police proizvodima kojima se bliži istek roka trajanja. Potrošači na tim rafovima mogu da pronađu različite namirnice – od suhomesnatih, preko sireva i drugih mlečnih proizvoda, pa sve do slatkiša.
Ti proizvodi su ujedno i najviše sniženi. Naime, proizvodi kojima se bliži istek roka trajanja, sniženi su od 30 do 50 odsto.
Ponekad se prodavcima „omakne“, pa zapravo na rafove sa sniženim proizvodima stave višu cenu od prvobitne.
Stoga kupci treba da obrate pažnju na stare cene, iako su ovo zapravo retki slučajevi.
Osim cene, kupci treba da obrate pažnju i na količinu. Naime, šrinkflacija je smanjenje količine proizvoda u pakovanju, dok cena ostaje netaknuta.
Tako je jedna od prvih „žrtava“ šrinkflacije bila je čokolada, čije se pakovanje smanjilo sa 100 na 80 grama, a onda su na red došli i hleb, mleko, proizvodi za održavanje domaćinstva.
BONUS VIDEO Bor: Da li kroz hranu u narodnoj kuhinji štedi na najsiromašnijima
