Mirjana Damjanović iz tržišne inspekcije objasnila je za Blic kada možemo da reklamiramo neki proizvod. Ona je otkrila da li je trgovac dužan da odgovori na reklamaciju i u kom roku, ali i kako postupiti kada je jedna cena na rafu, a druga na kasi.
Mirjana Damjanović ističe da Zakon o zaštiti potrošača pravi razliku između ugovornog odnosa potrošača i trgovca, kao i da su po opštim pravilima ugovaranja strane jednake, ali da u tom zakonu ugovorne strane nisu jednake, već je potrošač slabija strana.
Ipak, napominje, zakon propisuje niz obaveza za trgovce od kojih je jedna zabrana nepoštene poslovne prakse.
„Ona zabranjuje trgovcima da obmanjuju potrošače, tako što njihovo poslovno ponašanje mora da bude u skladu sa dobrim poslovnim običajem, poslovnom etikom i pravilima struke“, navodi Damjanovićeva.
Na pitanje da li je za reklamaciju proizvoda neophodno da imamo račun, Damjanovićeva kaže da jeste.
„Da biste podneli reklamaciju trgovcu od kojeg ste kupili robu potrebno je da imate račun ili neki drugi dokaz o kupovini – to može da bude i slip. Možete da prezentujete i račun koji je skeniran, pogotovu sada po novom zakonu o fiskalizaciji kada su i elektronski fiskalni računi propisani“, naglašava.
Ukazuje na to da potrošač ima pravo dve godine od dana kupovine da se požali na neki proizvod – da je neispravan, da ne odgovara onome što je ugovoreno ili da ne odgovara posebnoj nameni zbog koje je kupljen.
„Dve godine prodavac odgovara za to i dužan je da primi vašu reklamaciju, kao i da odgovori“, navodi Damjanovićeva.
Kada je reč o odbijanju reklamacije, objašnjava da trgovac mora da obrazloži zbog čega odbija reklamaciju.
„Tu postoji jedan jako dobar segment nepoštene poslovne prakse, nekad se pozivaju na nalaze ovlašćenih laboratorija, koje mislim da nemaju u Srbiji, ali ako vam je dostavljen izveštaj ovlašćene laboratorije to predstavlja obmanjujuću poslovnu praksu, jer vas na taj način sprečava da iskoristite neko svoje drugo pravo“, napominje Damjanovićeva.
To pravo je, dodaje, da potrošači traže vansudsko rešavanje potrošačkog spora.
„Na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine postoji platforma gde se prijavljuje taj problem. Potrošač mora najpre da razmotri problem sa prodavcem, pa ako ga on odbije, podnosi prijavu za vansudsko rešavanje potrošačkog spora. Ministarstvo te prijave raspoređuje telu, tj. ovlašćenim medijatorima, i trgovac je obavezan da učestvuje u tom sporu pod pretnjom prekršajne odgovornosti“, objašnjava Damjanovićeva.
Ističe i da čitava procedura traje do 90 dana.
Neretke su situacije da kada nešto kupujemo na rafu stoji jedna cena, a na kasi nam naplate potpuno drugu. Damjanovićeva kaže da je za to nadležna tržišna inspekcija i da su tada trgovci u prekršaju.
„Trgovac je dužan da vam proda po ponuđenoj ceni koja piše na rafu. Vi ste prihvatili ponudu njegovu tada kada ste videli tu cenu na rafu“, ističe.
Objašnjava da u situaciji kada se cena na kasi razlikuje, potrebno je da pozovemo nekog rukovodioca i zatražimo da kupimo po ponuđenoj ceni sa rafa.
„On je dužan da vam proda po toj ceni i za to je propisan prekršaj ako to ne učini“, zaključuje Damjanovićeva.
BONUS VIDEO Prazan ceger za 1.000 dinara: Ispovest studentkinje iz Beograda o životu pod inflacijom