Veće ćemo ove sezone plaćati i do 20 posto skuplje nego prošle, upozoravaju agroekonomisti i voćari. Ogromne temperaturne promene, od 20 stepeni do mraza i minisu za samo nekoliko dana su smrt za voće i to će stići na naplatu, tvrde sagovornici Nova.rs.
Agroekonomista Žarko Galetin, u izjavi za Nova.rs objašnjava da lepo vreme u decembru i januaru isprovociralo vegetaciju čime su, po njegovom mišljenju, najugroženije kajsije, breskve i rane trešnje. Na naše pitanje koliko će to uticati na cenu voća naš sagovornik kaže da će je manji prinos uvećati.
„Naravno sve će zavisiti od tržišta. Kada je mali rod ili oštećen plod, bez obzira na voćnu vrstu cena će biti znatno uvećana, čak i do dvadeset odsto. To je činjenica. Ono što je sasvim izvesno, proizvodnja je poskupela, preparati kojima se voće tretira, đubrivo, a da ne pominjemo cene nafte koja je neophodna prilikom mašinske obrade voćnjaka“, zaključio je Galetin za naš portal.
Žarko Damljanović, voćar iz čačanskog sela Miokovci kaže da su stabla kajsije, naročito starija, mnogo oštećena i od suše koja ih je zadesila prošle godine.
„Tu ne očekujemo veliki rod“, objašnjava on za Nova.rs i dodaje da ni velika kolebanja koja su nas zadesila u martu ne slute na dobro kada je rod kajsije u pitanju.
Prema njegovim rečima, kod mlađih zasada pre kreće vegetacija i počnje cvetanje što može biti veliki problem. Na naše pitanje da li može to da se spreči Damljanović kaže da se takozvano zadimljavanje pokazalo veoma loše.
Žarko ima dva hektara pod kajsijom, a ukoliko temperatura drastično padne dovoljno je samo osam sati da mu desetkuje rod.
„Prošle godine smo imali oštećenje od mraza, a potom od suše pa je bilo sitnih plodova, što je umanjilo prinos. Na primer sanduk jabuka u prvoj klasi, koje takođe gajim ima od 70 do 75 plodova, a u drugoj oko 130 što praktično znači da bi bio duplo manji rod zbog nepovoljnih klimatskih uslova“, objašnjava Damljanović.
Na naše pitanje da li je osigurao voćnjake od mraza Damljanović kaže da to jedino radi Kompanija ‘Dunav’.
„Ove godine su nenormalni uslovi za to. Učešće je dvadeset odsto od osigurane sume, a poskupela je i osnovna premija. Nemamo nikakve koristi i koliko ja znam, skoro niko ili nije ulazio u tu proceduru. Treba da bude šteta oko sedamdeset do osamdeset odsto da bi proizvođač dobio povraćaj i bio na nuli“, istakao je Damljanović. Kako je dodao, plan je bio krčenje mnogih voćnih vrsta, poput trešnje, ali je, ipak, odustao.
Dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za voće na Balkanu smatra da se rodu voća ove sezone ne piše dobro.
„Kolebljivi uslovi, toplo-hadno pogoduju razvoju brojnih oboljenja poput bakterioza, gde ne postoji adekvatna zaštita. Antibiotici, koji ih uprkos zabrani pojedinci koriste, neće pomoći“, smatra dr Leposavić.
Prema njegovom savetu, rezidba kod drvenastog voća ima veliki uticaj u usporavanju fiziloških procesa i kretanju vegetacije u zavisnosti od voćne vrste.
„Pravilno orezivanje zna da uspori vegetaciju čak do petnaestak dana. Kada je malina u pitanju proizvođači bi trebalo da pravilno vežu izdanke, jer oni daleko kasnije kreću. Valjalo bi da oni, kada je temperatura preko sedam stepeni, upotrebe nešto od bakarnih preparata u kombinaciji sa mineralnim uljima, budući da oni utiču na usporavanje fizioloških procesa. Moram da se vratim, ipak na kajsiju, jer voćari oko tri četiri godine ostaju bez ikakvog roda, a i ono što ostane bude desetkovano gradom ili drugim nepogodama“, zaključio je dr Aleksandar Leposavić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar