Iako nas je predsednica Vlade Ane Brnabić samo pre mesec dana uveravala da novca ima za sve, ali da država nije ćup iz koga se samo izvlači novac, izgleda da je ćup već stigao do dna. Novi kredit iz Emirata, po kamatnoj stopi od tri odsto predstavlja poslednju branu kojom ćemo vraćati preuzete kredite i za koje ćemo morati da platimo 5,3 milijardi evra. Sagovornici "Nove" kažu da će novi kredit pored servisiranja starih dugova biti iskorišćen i za obnavljanje energetskog sistema zemlje i regeneraciju EPS-a pred nastupajuću zimu.
Nakon što su Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) potpisali sporazum po kome će naša zemlja dobiti kredit u iznosu od miijardu evra oglasili su se predsednik Aleksandar Vučić i ministar Siniša Mali. Predsednik je objasnio kako je “kredit praktično poklon”, te nam u januaru stižu na naplatu stari krediti koje moramo da vratimo. Ministar Mali je objasnio da novi kredit znači dodatnu sigurnost za finansije, te će to omogućiti da država izađe uz što manje negativne posledice.
Teška zima, loše stanje u EPS-u, rast inflacije i opadanje standarda građana naterali su državu da se još jednom zaduži, ovoga puta na arapskoj strani i zakrpi rupe nastale još na početku pandemije koronavirusa.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović kaže za “Novu” da će pozajmica iz Emirata najviše otići na obnovu energetskog sistema zemlje.
“EPS je potpuno rasturen, a zima se približava, stoga verujem da će najveći deo tog kredita otići na popravke ili regeneraciju sistema ukoliko je uopšte moguće popraviti stanje u tom posrnulom gigantu. Drugi deo kredita biće potrošen na uvoz energenata. Struju kada ne proizvodite, moraćete da je kupite, pa ćemo sredstva morati da preusmerimo u tom pravcu”, objašnjava ekonomistkinja.
Ona naglašava kako ne veruje da je ova kamatna stopa umnogome povoljnija, o čemu je govorio i predsednik. Pored toga, Popović dodaje da se ponavlja situacija da država ne uzima kredite od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), budući da ova institucija traži od države da se ponaša mnogo odgovornije.
„Vučić je iskoristio Arape kojima ne pada na pamet da uslovljavaju svoje kredite, a sličnu praksu primenjuje i Kina. MMF traži da zemlja bude odgovornija nego što jeste, a ponekad se zahteva i sprovođenje reformi kako bi se pozajmica opravdala”, podvlači naša sagovornica.
Ekonomista Mihailo Gajić ističe za “Novu” da će kredit iz UAE biti iskoriščen za vraćanje ranije preuzetih kredita, čija glavnica sada stiže na naplatu, ali i pokrivanje tekućeg budžetskog deficita.
“Milijardu evra smo uzeli ne zato što imamo puno pametnih stvari koje ćemo uraditi sa njima, već zato što dolaze na naplatu prethodnu preuzeti krediti. Ove godine Srbija je kroz svoj budžet planirala deficit od 1,7 milijardi evra koje treba zapušiti, ali pored tog iznosa moramo da vratimo još oko 3,6 milijardi evra koje dolaze na naplatu. Nama je novac potreban da vratimo 5,3 milijardi evra duga”, priča naš sagovornik.
On napominje da će krajem septembra doći na naplatu poslednja tranša evroobveznica u iznosu od 700 miliona evra, dok ćemo u januaru za stare kredite morati da izdvojimo 900 miliona evra.
„Milijarda evra koja nam stiže iz UAE neće dugo biti na našem računu, već će odmah biti preusmerena na otplatu“, kaže Gajić.
Ekonomista naglašava da je u pitanju povoljan kredit sa kamatnom stopom od tri odsto, te dodaje da srpska vlada radi nešto što se u finansijama zove “rolover”.
“Preuzima se kredit, nakon čega plaćamo kamatu i u trenutku kada kredit dolazi na naplatu mi ga plaćamo iz drugih sredstava. To često mora da bude neki drugi kredit, ali bitno je da posmatramo ukupno stanje kredita: da li javni dug stagnira ili raste. Treba imati u vidu da je Srbija povećala značajno nivo javnog duga u poslednje dve godine, ali to i dalje nije problematičan iznos. I dalje javne finansije to mogu da isplate, te da omoguće otplatu kredita, ali ono što je nama sada ne odgovara jeste rast varijabilnih kamatnih stopa”, zaključuje naš sagovornik.
Bonus video: Invazija inflacija – gosti Aleksandar Milošević i Mihailo Gajić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare