Foto: Energoprojekt render; Vesna Lalić/Nova.rs

Kompanija “Enjub”, suvlasnik objekta u kom se u nalazi Kineski tržni centar u Bloku 70, podnela je zahtev za izdavanje lokacijskih uslova na projektu izgradnje stambeno - poslovnog kompleksa, što po proceduri prethodi zahtevu za izdavanje građevinske dozvole. Kako se navodi u dokumentaciji, u planu je gradnja na parceli koja se nalazi tik uz tržni centar, o čijem rušenju se spekuliše još od januara, kada ga je zahvatio veliki požar.

Naime, “Enjub”, društvo sa ograničenom odgovornošću za posredovanje pri izgradnji, rekonstrukciji i za promet stambenog i poslovnog prostora, podnelo je 11. juna ove godine zahtev za izdavanje lokacijskih dozvola na parceli 5089/14 u bloku 70, koja se nalazi uz parcelu na kojoj je izgoreli Kineski tržni centar.

Na ilustraciji je ljubičastom bojom označena parcela za koju je podnet zahtev, dok je levo od nje objekat u kome se nalazi Kineski tržni centar.

Foto: Printscreen; Blok 70, Enjub

Firma „Enjub“, prema podacima iz katastra, zajedno sa vlasnicima lokala je suvlasnik Kineskog tržnog centra, a ima i pravo korišćenja na zemljištu nad kojim se nalazi. Zahvaljujući novom zakonu, to pravo korišćenja sada može besplatno da konvertuje u vlasništvo.

Kineski tržni centar blok 70 Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Interesantno je da su lokacijski uslovi za parcelu do centra, kako se vidi u bazi Agencije za privredne registre, traženi od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dok je ista kompanija već podnosila takav zahtev u februaru 2022. godine i to Sekretarijatu za urbanizam Gradske uprave grada Beograda.

Taj zahtev je odbijen četiri meseca kasnije, odnosno u junu 2022. godine, zbog „nedostataka u sadržini dostavljenog idejnog rešenja“. Kako se navodi u zaključku o odbijanju idejno rešenje ne sadrži čitav niz neophodnih podataka od toga da nije “naveden potvrđeni urbanistički projekt, koji bi trebalo da bude planski osnov”, do toga da “nisu navedene ni sve katastarske parcele preko kojih se ostvaruje priključak na javnu saobraćajnicu”.

Ministarstvo odlučuje o lokacijskim uslovima

Sada je zahtev za lokacijske uslove na istoj parceli pred resornim ministarstvom, koje prema zakonu, o ovakvim dozvolama odlučuje kada su u pitanju, između ostalog, objekti konstruktivnog raspona preko 50 metara ili objekti preko 50 metara visine.

Za to vreme na parceli do, odnosno kod popularnih Kineza, stoji zgariše od poslednjeg požara iz januara ove godine. I na prvi pogled se vidi da na objektu od tada ništa nije rađeno. Požar iz januara ove godine je treći u ovom objektu u poslednjih nekoliko godina i po svemu sudeći objekat neće biti obnavljan.

Kineski tržni centar blok 70 Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Grad Beograd je još 2019. usvojio urbanistički projekat koji predviđa izgradnju stambeno-poslovnog objekta u bloku 70, a zimus posle požara Nova.rs je objavila rendere objekata koji bi trebalo da niknu na parceli do Kineskog tržnog centra, upravo ovoj na koju se odnosi zahtev iz juna ove godine.

Foto:Energoprojekt render

Prema tim projektima, planiran je komples iz dve celine, od kojih bi svaka imala dve lamele, različite spratnosti (od po četiri i devet spratova).

Foto:Energoprojekt render

Ko su vlasnici „Enjuba“

“Enjub”, firma koja je podnela zahtev, je preduzeće čija je pretežna deletnost “konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem”.

Prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnici “Enjuba” su firme “Energoprojekt holding” i “Kulina DOO Eksport-import i reeksport”, svaka sa po 50 odsto udela.

“Energoprojekt holding”, sa druge strane, je velikim delom, 43,6 odsto u vlasništvu kompanije “Napred razvoj”, čiji je krajnji vlasnik biznismen Dobroslav Bojović, koji je i direktor u “Energropojektu”. Osim njega, i država ima svoj udeo u toj kompaniji od 33,5 odsto.

Vlasnici preduzeća “Kulina” su Miloš Ljujić i Stefani Kostić, dok je direktor Milan Krpović. Ljujić i Krpović su, kako su mediji pisali, bili hapšeni zbog optužbi za prevaru sa kreditima Hipo Alpe Adrija banke. Ljujić je u februaru 2022. osuđen na četiri godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, dok je Krpović kažnjen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu od 300.000 dinara.

Bonus video

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare