0
Izbegavanje javnih nabavki i direktno sklapanje poslova putem međudržavnih sporazuma postao je način finansiranja mnogih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Od Termoelektrane Kostolac, preko obilaznice oko Beograda do pruge Beograd - Budimpešta. Osnovni problem kod sprovođenja nabavki mimo Zakona o javnim nabavkama jeste - nedostatak konkurencije, što posledično može da dovede do visokih cena koju plaćamo za izgradnju puteva i železničkih pruga.
Nedavno je Srbija sklopila komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji Fruškogorskog koridora, od Novog Sada do Rume. Potpis na ugovor stavili su doskorašnja ministarka građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović i Džan Fan Jen, direktor kompanije CRBC China Road and Bridge Corporation. Ugovor je vredan 606 miliona evra, a zajam za ovaj projekat uzela je Srbija od kineske Eksim banke. Osnov je – međudržavni sporazum dve zemlje.
Kod nabavki koje idu mimo Zakona o javnim nabavkama, putem međudržavnih sporazuma, prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora „Transparentnost Srbija“ tu je pre svega ugrožena – konkurencija. Jer, takvi ugovori sprovode se tako da nadmetanja ili uopšte nema, ili se sprovode uz propisivanje uslova koji privileguju unapred odabranog ponuđača.
„Transparentnost je takođe ispod nivoa koji bi postojao da je na te projekte primenjen u potpunosti zakon o javnim nabavkama“, ukazuje Nenadić.
U nekim slučajevima nikakve informacije nisu dostupne, dok u drugim postoje objavljeni dokumenti.
„Informacija od suštinskog značaja koju javnost nikada ne dobije kad je reč o ovakvim slučajevima ugovaranja, bez primena zakona o javnim nabavkama, jeste analiza efekata, tj. zbog čega je vlada smatrala da će ugovaranje bez konkurencije ili sa ograničenom konkurencijom biti povoljnije po javni interes, nego da je sprovedena normalna tenderska procedura“, objašnjava Nemanja Nenadić.
„Ukoliko vlada smatra da za najvrednije projekte Srbija ne treba da primenjuje sopstveni Zakon o javnim nabavkama i ako direktne dogovore promoviše kao vid poslovanja kada je reč o najvrednijim ugovorima, zbog čega smatra da nabavke daleko manje vrednosti treba da sprovodi po složenim procedurama?“, pita Nenadić.
Usled ovakvog pristupa država, kako navodi, gubi legitimitet da kažnjava one koji nameštaju nabavke manje vrednosti.
„Jer sam vrh vlasti promoviše direktne dogovore sa ponuđačima kao nešto što je ne samo dozvoljeno, već i – poželjno“, ističe Nenadić.
Ukupna vrednost zajedničkih projekata Srbije i Kine, kako ih je nazvala Zorana Mihajlović, vrede više od sedam milijardi evra – a zajedničko im je da Kina finansira te projekte, dok ih Srbija plaća.
Rebalansom ovogodišnjeg budžeta, predviđeno je da Srbija odobri projektne i programske zajmove sa kineskim bankama vredne 2,125 milijardi evra.
Na razdelu budžeta koji se zove “programski i projektni zajmovi koje će u 2020. odobriti Republika Srbija” nalaze se vredni projekti.
Tu je 600 miliona evra vredan projekat izgradnje Sektora C obilaznice oko Beograda (Bubanj Potok – Pančevo), zatim pomenuti projekat za prečišćavanje otpadnih voda u prestonici od 271 milion evra, kao i 60 miliona evra za izgradnju deonice autoputa “Miloš Veliki” od Novog Beograda do Surčina.
Sa još 550 miliona evra zadužili smo se kod kineskih banki zbog izgradnje Fruškogorskog koridora, sa 440 miliona evra za završetak izgradnje Kolubare B, kao i sa 100 miliona evra za brzu saobraćajnicu Iverak – Lajkovac, čija je izgradnja počela sredinom juna.
Ugovor o koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu sa francuskim „Vansijem“ zaključen je 22. marta 2018. godine, dok je koncesionar operativno upravljanje preuzeo 22. decembra 2018. Do kraja iste te godine, bar tako su javnost uveravali u Vladi Srbije, trebalo je da se obelodani i ceo ugovor o koncesiji. To do danas nije učinjeno.
Po okončanju vanrednog stanja, krajem maja ove godine, na pitanje Nova.rs kada će Vlada Srbije objaviti kompletan ugovor o koncesiji aerodroma, kao i studiju opravdanosti ulaska u koncesiju, Mihajlović je kratko odgovorila:
„Kada Vlada Srbije bude odlučila da ugovor o koncesiji nije poverljiv, on će biti potpuno javan„.
Nemanja Nenadić upravo ukazuje da je bilo neophodno da javnost dobije uvid ne samo u ugovor o koncesiji, već i u analizu koja je prethodila otvaranju postupka koncesije.
„Tako bi se pokazalo da je koncesija pravi način za unapređenje poslovanja aerodroma, zašto se uopšte išlo na koncesiju, ali taj dokument nikada nismo dobili“, kaže Nenadić.
To znači da postupak o davanju Aerodroma u koncesiju na 25 godina nije bio potpuno netransparentan.
U slučaju aerodroma sproveden je postupak o javno privatnom partnerstvu (JPP), ali, po rečima Nenadića, sam Zakon o JPP u nedovoljnoj meri obezbeđuje transparentnost.
Na pitanje gde je rešenje, Nemanja Nenadić odgovara:
„Kao što je rekla i Evropska komisija – Srbija ove projekte treba da ugovara uz primenu zakona, a ne po sopstvenim procedurama“.
Na izgradnji pruge Beograd-Budimpešta rade i Kinezi i Rusi: deonicu od Beograda do Stare Pazove gradi kineska kompanija, od Stare Pazove do Novog Sada kompanija ruskih državnih železnica RŽD International, a potom, opet, od Novog Sada do Subotice – Kinezi. S tim što gradnja poslednje pomenute, najsevernije deonice, još nije počela.
Sve se, naravno, gradi na osnovu međudržavnih sporazuma.
Zanimljiva činjenica je i da Srbija – nema vozove za tu prugu, pošto je najavljeno da će juriti – 200 na sat. A, pitanje je i čija će biti lokomotiva – ruska ili kineska…
Tender još nije raspisan, pa bi bilo za očekivati da i ova nabavka ide preko – međudržavnih sporazuma.
Za izgradnju Moravskog koridora država je raspisala javni poziv.
Javio se samo jedan ponuđač – američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka“, koji je i dobio posao.
Reč je o izgradnji auto-puta E-761, na deonici Pojate-Preljina (Moravski koridor).
I ništa ne bi bilo čudno da ni tu nije bilo spekulisanja u javnosti da je jedino Behtel i mogao da odgovori ovakvoj ponudi.
Da je reč o farsi o izboru strateškog partnera odmah su ukazivali u Stranci slobode i pravde.
„Činjenica da su planirani troškovi izgradnje 500 miliona evra iz 2012. godine porasli na 800 miliona evra, najbolje govori o razmerama štete koju će realizacija ovog projekta imati za gradjane Srbije“, isticali su u SSP.
Kod izgradnje auto-puta Beograd-Sarajevo reč je opet o – međudržavnom sporazumu. Ovaj put Srbije i Turske.
Deo auto-puta kroz Srbiju gradi turska kompanija Tašjapi.
Turci grade trasu od 18 kilometara od Sremske Rače do Kuzmina. Predviđena je i gradnja deonice Požega-Užice-Kotroman, dužine oko 60 kilometara.
U oktobru prošle godine predsednici Srbije i Turske, Aleksandar Vučić i Redžep Tajip Erdogan, na mestu budućeg mosta preko Save, svečano su označili početak radova na auto-putu Beograd-Sarajevo, na prvoj deonici od Kuzmina do Sremske Rače.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
