Veliki broj zaposlenih u javnom sektoru ima plate manje od 50.000 dinara

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto zarada obračunata za septembar 2021. godine iznosila je 89.980 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 65.218 dinara.Medijalna neto zarada za septembar 2021. godine iznosila je 50.000 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.Rast bruto zarada u periodu januar–septembar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,6 odsto nominalno, odnosno 5,4 realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,8 odsto nominalno i za 5,6 odsto realno.U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za septembar 2021. godine nominalno je veća za devet odsto, a realno za 3,1, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,2 odsto, odnosno za 3,3 realno.Prosečne zarade u decembru 2020. dostigle najviši nivoPrema pisanju MAT-a, u septembru su ukupne prosečne zarade u odnosu na prethodni mesec povećane za 0,9 odsto, u privatnoj svojini za 1,4. U javnom sektoru prosečne zarade povećane su za 0,2 odsto, a u tom okviru u oblasti zdravstva i socijalnog rada za 1,4 odsto, u oblasti obrazovanja i kulture za 0,3 i u administraciji za simboličnih 0,1 odsto."Smanjene su zarade u javnim državnim (0,6 odsto) i lokalnim (1,1 odsto) preduzećima. Međutim, realno povećanje ostvareno je jedino u privatnoj svojini i u oblasti zdravstvenog i socijalnog rada (po 0,6 odsto), a ukupne zarade su realno povećane za 0,1 odsto", navodi se u analizi MAT-a, a prenosi Biznis.rs. U odnosu na septembar 2020. godine zarade su veće za 9,2 odsto (realno 3,3), u privatnoj svojini 11,2, u javnom sektoru za 6,8 odsto (najviše u zdravstvu – 9,6, najmanje u javnim državnim preduzećima – 3,4 odsto). Zbog porasta broja zaposlenih, masa zarada je povećana za 12,6 odsto, u privatnoj svojini za 15,9, u javnom sektoru za 7,6 odsto.Nejasno na osnovu kojih paramatera rastu zaradeKada je reč o trenutnom iznosu zarada prema postojećoj statistici i visini prosečne zarade, jako je važan iznos minimalne potrošačke korpe koji se godinama provlači kroz naše analitike, smatra Nebojša Pejčinović iz Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”.“Prema svim pokazateljima u ovom trenutku taj iznos apsolutno je nerealan jer imamo jasan podatak da je minimalna potrošačka korpa 2014. godine iznosila oko 35.000 dinara, da je trenutni iznos sa kojim se barata 37.485 dinara. Da li uopšte treba praviti bilo kakvu komparaciju o tome šta je moglo pre sedam godina da se kupi za 35.000 i šta može danas? Sa te strane bilo kakva analiza je poražavajuća”, kaže Pejčinović za naš portal.Prema njegovim rečima, Vlada Srbije nije podržala predloge sindikata da se minimalna potrošačka korpa izjednači sa minimalnom zaradom, pa će od 1. januara minimalna potrošačka korpa od 35.000 dinara biti realnost."Sa druge strane imamo situaciju da se prosečna zarada konstantno uvećava u nekom procentu, s tim što je to povećanje za najveći broj zaposlenih nevidljivo”, kaže naš sagovornik i dodaje da je rast zarada malo začuđujući jer je nejasno na osnovu kojih parametara se vrši obračun zarada i stvaranje tog proseka.“Mi imamo situaciju da u realnosti najveće zarade beleže zaposleni u IT sektoru. Zatim imamo informaciju da najveći iznos zarada imaju i zaposleni odnosno lica koja su angažovana na raznim digitalnim platformama, koja, kako smo posle videli, čak ne mogu ni da budu oporezovana. Prilično je nejasno, ako država ima uvid u njihova primanja, kako je moguće da ne može da dođe do toga da se obračunaju i neke njihove obaveze”, ocenjuje Pejčinović.Veliki broj zaposlenih u javnom sektoru znatno ispod prosečne zaradePriča o medijalnoj zaradi, koja je na granici 50.000 dinara, stoji već celih godinu dana i tu je jednostavno teško prepoznati stvarni odnos stvari, smatra Pejčinović."Naročito poražavajuća situacija na nivou zarada, u kojoj se nalazi veliki deo javne uprave, pre svega administracije, deo zdravstva, prosvete i komunalnog sektora u najvećem delu, je da je deo tih zarada značajno ispod medijalne zarade od 50.000. Analitika i matematika zaista mogu da naprave različite infomacije koje se prezentuje i pitanje sa kojim pobudama mi to plasiramo”, navodi on.Što se tiče prosečnih plata u javnom sektoru, naš sagovornik smatra da na njihov rast pre svega utiču plate onog dela javne uprave koji spada u neku vrstu menadžmenta u javnim preduzećima i institucijama."Onda imamo situaciju da oni povlače mnogo veću količinu sredstava za plate nego što ide za one koji se bave izvršilačkim poslovima, tako da imamo priličan broj neuređenih stvari", ocenjuje naš sagovornik.Bonus video: Da li su plate bedne ili nema ljudi?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dalisuplatebedneilinemaljudi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2699240"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram