2
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru se ukida, preduzetnicima i privrednicima je "dogorelo do nokata", te protestujući poručuju da bez njih nema ni plata za javni sektor. Istovremeno, javnom sektoru - zarade rastu. Pritom ne mislimo samo na zdravstvene radnike, koji su u pandemiji zaslužili svaki dinar povećanja. I više od toga. Ni na učitelje i nastavnike. Već na sve one koji će se od Nove godine "ogrebati" o ovo povećanje, a da nije bilo neophodno, poput - poslanika u skupštini.
Koliko će poslaniku republičke skupštine značiti uvećanje od 3,5 odsto koje dobija na svoju platu od prosečnih 70.000 dinara? Tih nepunih 2.5000 dinara koje će dobiti 250 skupštinskih delegata u zbiru čini više od 600.000 dinara. Na to treba dodati i povećanja koja će dobiti imenovana lica u skupštini, predsednik…
Ovo uvećanje od 3,5 odsto plate sleduje svim zaposlenima u javnom sektoru, na nivou cele države.
Zdravstveni radnici, pak, od januara 2021. dobiće pet odsto uvećanja svojih plata.
Međutim, „administrativci“ će ih sustići u aprilu 2021. kada će dobiti dodatno uvećanje od 1,5 odsto. Time će ceo javni sektor biti podveden pod istu kapu i imati pet odsto veću platu u odnosu na onu koja im se sada isplaćuje iz državne kase.
Povećanje plata koštaće državu više od 102 miliona evra.
„Predloženim budžetom za 2021. godinu predviđeno je da ukupna republička izdvajanja za zaposlene dostignu iznos od 335 milijardi dinara, što je za preko 12 milijardi dinara više od procenjene realizacije u 2020. godini. Ova promena se praktično u potpunosti može objasniti odlukom Vlade da poveća zarade u državnom sektoru“, ističe Fiskalni savet u Oceni Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu.
Fiskalni savet ocenjuje da je ovoliko povećanje zarada u javnom sektoru preveliko. Plate zaposlenih u opštoj državi već su u 2020. u proseku porasle za oko 10 odsto (korigovano za inflaciju za oko 8,5 odsto), što je daleko brže od privrednog rasta u ovoj godini ( očekivani realni pad BDP je 1,5 odsto).
Fiskalni savet je, inače, predlagao Vladi da rast plata u javnom sektoru bude zamrznut tokom 2021. godine, ili da bude minimalan – do dva procenta.
„Eventualno bi bilo opravdano rezervisati određena budžetska sredstva za isplatu jednokratnih bonusa radnicima koji zbog epidemije imaju povećan obim posla ili rade u otežanim okolnostima, poput zaposlenih u zdravstvu i prosveti“, ukazao je Fiskalni savet.
Od 1. januara sledeće godine do kraja 2023. godine biće olakšano zapošljavanje na određeno i neodređeno vreme u javnom sektoru, nakon što je šest godina na snazi bila zabrana zapošljavanja u tom sektoru.
To je, kao što je Nova.rs već pisala, predviđeno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je skupština usvojila 10. decembra.
Za novo zapošljavanje neće biti potrebne posebne dozvole i saglasnosti vlade, a budžetski korisnici moći će da prime nove zaposlene čiji broj ne sme biti veći od 70 odsto onih čiji je radni odnos u tom preduzeću ili ustanovi prestao u prethodnoj godini. Jednostavno rečeno – ako je 10 zaposlenih ove godine otišlo u penziju ili dalo (dobilo) otkaz, u 2021. preduzeće ili ustanova će moći da zaposle najviše – sedam novih radnika.
Međutim, analiza Fiskalnog saveta pokazuje da se u budžetu za 2021. implicitno pretpostavlja zadržavanje nepromenjenog broja zaposlenih.
„Kada iz ukupne očekivane realizacije plata u 2020. isključimo privremene činioce, dolazimo do zaključka da će masa zarada Republike trajno biti uvećana pravo za 4,6 odsto koliko se dobije na osnovu nedavno usvojene odluke o uvećanju plata (ponderisani prosek). Drugim rečima, jedna od implicitnih pretpostavki budžeta za 2021. godinu je da neće doći do rasta broja zaposlenih“, zaključio je Fiskalni savet.
* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:
