45
Dva od tri građanina Srbije nisu zadovoljna načinom kontrole širenja epidemije od strane Kriznog štaba, pokazalo je istraživanje "Valicon" agencije za tržišno savetovanje i istraživanje javnog mnjenja u jugoistočnoj Evropi. Preventivne epidemiološke mere, kako se navodi, 42 odsto ispitanika ocenjuje kao preblage, dok ekonomske uživaju veći nivo poverenja i kao delimično odgovarajuće ih smatra 56 odsto ispitanika.
„Nivo nepoverenja u zvanične podatke u vezi sa epidemijom korona virusa trenutno iznosi 67 odsto u poređenju sa 65 odsto izmerenih pre mesec dana nakon što su se i pojavile sumnje u njihovu validnost. Posledično, 62 odsto građana nije zadovoljno radom Kriznog štaba, dok svaki četvrti i ne prati redovne konferencije“, pokazuju rezultati devetog talasa kontinuiranog istraživanja agencije „Valicon“ o reakciji građana na epidemiju korona virusa, sprovedenog od 23. do 27. jula na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.
Ličnu zabrinutost iskazuje 82 odsto građana, a trenutnu epidemiološku situaciju kao više negativnu vidi 70 odsto, dok 59 odsto njih ne predviđa poboljšanje u pogledu daljeg toka epidemije. Preventivne epidemiološke mere su, kako se navodi, od 42 odsto ispitanika ocenjene kao preblage, dok ekonomske uživaju veći nivo poverenje i kao delimično odgovarajuće ih smatra 56 odsto ispitanika.
Uprkos trudu članova Kriznog štaba da povrati poverenje, od kako su se u javnosti pojavile sumnje u validnost podataka, čini se da aktivnosti usmerene na to nisu dale uspeha kod građana Srbije, ocenjuje se u istraživanju.
„Tako i nakon mesec dana, čak 67 odsto njih nema poverenje u zvanične podatke nadležnih institucija u vezi sa epidemijom korona virusa, svega pet odsto u zvanične podatke veruje u potpunosti a tek svaki četvrti građanin kaže da veruje u njih“, navodi agencija.
Skoro svaki treći građanin Srbije zadovoljan je načinom rada Kriznog štaba a nasuprot njih nalazi se većina od 62 odsto stanovništva koja nije zadovoljna kontrolom širenja epidemije. Svega šest odsto je onih koji nisu ni upoznati sa radom Kriznog štaba.
„Međutim, tek skoro svaki peti ispitanik kaže kako mu održavanje redovnih konferencija povoljno utiče kako na očuvanje zdravlja tako i na nivo informisanosti“, ocenjuje se u istraživanju.
Povoljno na očuvanje zdravlja, ali zbunjeno informacijama je 12 odsto ispitanika, a 14 odsto njih konferencije prati kako bi se informisali o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji. Skoro jedna četvrtina kaže da mu održavanje konferencija ne pomaže u očuvanju zdravlja kao ni stepenu informisanosti, dok je nešto veći broj onih koji konferencije uopšte i ne prati – 26 odsto.
Šest odsto je onih kojima je bilo lakše dok se redovne konferencije nisu održavale.
U agenciji „Valicon“ ističu da merenje zadovoljstva građana zvaničnim merama, u kontinuitetu prate od početka epidemije.
„S početka epidemije restriktivne mere donete radi suzbijanja širenja korona virusa, iako od strane nekih članova Kriznog štaba, u javnosti kasnije ocenjene kao najrigoroznije u Evropi, od kraja marta od strane najvećeg broja građana bile su ocenjene kao primerene situaciji. Vremenom, kretanje trenda percepcije primerenosti mera opada. Iako u periodu izborne kampanje i dalje najveći broj ispitanika epidemiološke mere ocenjuje kao primerene situaciji, u merenju sprovedenom neposredno nakon održavanja izbora, ove mere su u približno istom procentu ocenjene kao preblage (44%), i u nešto manjem kao primerene situaciji (42%), a ocena mera i tokom jula ostaje skoro nepromenjena – 44% primerene situaciji naspram 42% onih koji smatraju da su preblage“, ocenjuje „Valicon“.
Kako se situacija sa epidemijom odražava na građane, govori indikator zabrinutosti, koji kod građana ostaje na visokom nivou i trenutno iznosi 82 odsto.
„Od toga je 22 odsto jako zabrinuto, a 60 odsto zabrinuto u određenoj meri. Struktura zabrinutosti se od početka epidemije značajno menjala u segmentu onih koji su jako zabrinuti i onih koji uglavnom nisu. Tako je najmanji broj onih jako zabrinutih bio u periodu najmanjeg broja zaraženih po danu“, navode u agenciji.
Kada je reč o ličnom doživljaju situacije, sve do pre meseca dana, umereni optimizam preovlađuje među stanovništvom.
„Od tada pozitivan doživljaj gubi prednost u odnosu na negativan te se takav odnos održava u poslednja tri talasa merenja. Sumarno – 70 odsto građana trenutnu situaciju ocenjuje kao negativnu, a najveći je broj onih koji je opisuju kao neugodnu i umarajuću – 47 odsto, a čak svaki peti smatra da je na trenutke haotična“, navodi agencija.
Rezultati istraživanja pokazuju da je trećina građana zabrinuta za ekonomiju.
„Strah od gubitka posla navodi svega 10 odsto njih, a ekonomske mere, i pre zvanične najave dodatnog paketa pomoći za privredu, kao delimično odgovarajuće ocenila je većina, 56 odsto građana, a 26 odsto njih kao adekvatne. Međutim, iako su parametri koji se odnose na ekonomske aspekte zadovoljavajući za većinu građana, 43 odsto njih kaže da je njihova finansijska situacija lošija nego pre pola godine, dok je skoro četvrtina ocenjuje kao jednaku i ne očekuje pogoršanje, a 30 odsto njih očekuje pogoršanje u nastupajućem periodu“, navodi se u istraživanju.
Ipak, 57 odsto građana navodi da je obim njihove potrošnje – nepromenjen.
„A, od toga 30 odsto ne očekuje promene, a nešto manje – 27 odsto misli da će u narednom periodu trošiti manje. Nešto više od trećine već troši manje, a svega devet procenata kaže kako je obim potrošnje povećao u proteklih pola godine“, pokazuju rezultati istraživanja agencije Valicon o reakciji građana na epidemiju korona virusa, sprovedenog od 23. do 27. jula na nacionalno reprezentativno uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
