Bivši direktor EPS-a Miroslav Tomašević izjavio je da je u tom preduzeću bilo ljudi koji su znali da se ide ka kolapsu koji se dogodio u decembru 2021. godine, i da je on još 2017. godine "bio siguran da će do ovoga doći".
Jedne decembarske večeri 2021. godine dogodio se kolaps nezapamćenih razmera u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT), piše N1.
„Nas su delile sekunde od toga da cela Srbija nema struju“, govori tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović i dodaje da je nacionalna bezbednost države time dovedena do granica.
Miroslav Tomašević kaže da su se takvi uslovi stvorili vremenom.
„Nije se vodilo dovoljno računa i došlo je jednostavno do kolapsa na samom TENT-u A, što je dovelo do čega je dovelo“, rekao je on.
Zorana Mihajlović priseća se da su trajale pripreme za grejnu sezonu od oktobra-novembra, da je kasnila revitalizacija TENT-a B1, i da su tada dobijali „raznorazne izveštaje da je sve u redu“.
„EPS je ogromna kompanija i to veoma teško može da se uruši, zato je trebalo malo više vremena da ta kompanija nažalost padne na kolena“, govori o kolapsu broker Nenad Gujaničić.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija podseća da javna preduzeća uplaćuju 50 odsto prihoda državi, zbog čega se u tom periodu značajno smanjuju investicije, čak i redovno održavanje.
„I tu je u stvari počeo taj sunovrat EPS-a, praktično imati situaciju gde se nerealno prikazuje poslovanje, s druge strane imate nerealno iskazan budžet i sve to radite da biste dobili jednu ulepšanu sliku, kao da ne postoji sutra“, govori Minić.
Pre Milorada Grčića, partija na vlasti je na čelo Elektroprivrede Srbije dovela predsednika odbora za energetiku Srpske napredne stranke, Aleksandra Obradovića.
Na mesto vršioca dužnosti došao je 2012. godine, da bi nakon konkursa, 2014. bio izabran za direktora.
„Nije krio da je partijski kadar, ali koji je tvrdio za sebe da je stručan i delovalo je sa nekim u nekim aspektima de je stručan, barem je ispunjavao sve sve uslove“, govori Minić.
A onda je, godinu i po dana od postavljenja Obradovića, u televizijskoj emisiji tadašnji premijer Aleksandar Vučić najavio vanredne parlamentarne izbore i smenu direktora.
„Imate ljude u javnim preduzećima kojima kažete: treba da štedite na vozilima, a oni kupe nove audije. To mi je kap koja je prevršila čašu i biće smenjeni sutra ili prekosutra. Tačka“, govorio je tada Vučić.
Predizborna kampanja mogla je da počne. Smena bahatog direktora odjeknula je kao briga o javnom dobru. Od tada do danas, punih osam godina, EPS na konkursu nije izabrao – nikoga.
Čitavih šest godina, od 2016. do 2022, na poziciji vršioca dužnosti bio je Milorad Grčić.
Od kvalifikacija, imao je izjavu medijima da je devedesetih godina upisao neki fakultet u Beogradu, da je 2005. upisao drugi, a 2012. diplomirao na univerzitetu EDUCONS – u Sremskoj Kamenici.
Imao je i grupu građana “Snaga Obrenovca”, koju je utopio u Srpsku naprednu stranku, gde je postao predsednik opštinskog odbora. A već te 2012. godine, po dolasku na vlast, diplomirani menadžer Grčić od stranke je na poklon dobio poziciju v.d. direktora rudarskog basena Kolubara.
Činjenica da su istekli svi zakonski rokovi za razrešenje vršioca dužnosti Grčića nije ni okrznula. Čak ni nakon što je na čelo Ministarstva rudarstva i energetike 2020. godine došla – Zorana Mihajlović.
„I dobio je odmah krivičnu prijavu zato što je protivzakonito direktor. Odmah! On i Bajatović i ne samo oni, neko ih drži šest godina na toj poziciji dakle potpuno je jasno zašto“, govori danas Mihajlović.
Osim krivične prijave, ministarka Mihajlović je zahtev za postupanje po zakonu, te razrešenje Grčića, slala i Vladi Srbije.
„To dođe i ništa od toga, o tome se čak ni ne odlučuje“, govori ona.
A onda je došlo do kolapsa.
„Kada ste vi u situaciji da nemate dovoljnu količinu uglja, onda vi ne možete voditi računa da to bude otkopano selektivno i kako treba, da se dobije najbolji kvalitet uglja, nego kopate redom. Kako kopate redom, onda bager tovari i taj proslojak gde ima dosta jalovine i onda dobijemo kvalitet uglja koji i nije odgovarajući sa dosta primese i koji kad se zavodni napravi se takozvano blato. Znači mora se to poštovati, ne možete vi u autu sipati sad pola benzina pola vode i očekivati da on ide“, govori Miroslav Tomašević.
Danas, kad više nije ministarka, Zorana Mihajlović tvrdi da ona, i njen kabinet, nisu znali kakava je situacija na terenu.
„EPS ima 4.000 inženjera. Niko nikada nije poslao mail poruku bilo kakvu po bilo preko nekoga da kaže: ljudi ovde se dešava nešto. Zato što svako čuva svoju poziciju. Zato što ko god se umeša dakle u celu tu stvar on uglavnom bude sklonjen“, kaže Mihajlović.
„Posle bitke su svi generali, znate za to. Ali bilo je ljudi koji su znali da će do toga doći. Ja sam konkurisao i 2016. i 2017. Zašto sam 2017, baš sam obrazlagao, zato što sam tad već bio siguran da će do ovoga doći“, kaže Tomašević.
Dramatični slučaj kolapsa nije se tu zaustavio. Nakon toga izbio je i požar na TENT-u B1, a u rudarskom basenu Kolubara izgoreo je bager odlagač, vredan više od 18 miliona evra, čija je funkcija da odvaja jalovinu od uglja.
Tada na čelo EPS-a dolazi Tomašević.
„Faktički sam preuzeo da vodim proizvodnju energije da budem zadužen za to nekog 14. ili 15. decembra 2021, formalno sam postavljen imenovan na mesto direktora EPS-a 3. marta 2022“, govori on.
Kasnije je tužiteljka beogradskog Višeg tužilaštva Bojana Savović naredila hapšenje šest osoba zbog zloupotreba i pronevere u EPS-u „teške“ 7,5 miliona dolara, tokom izvođenja radova na termoelektrani Kostolac B.
Umesto konsekvenci po optužene, smenjena je tužiteljka i premeštena u drugo odeljenje, a osobe za koje se sumnja da su počinile krivična dela, „tiho i nečujno“ puštene su iz pritvora.
Iako je odgovornost krivaca za sunovrat Elektroprivrede izostala, građani Srbije su u leto 2022. godine saznali da je stigla “pomoć”.
Tabloidi su brujali o tome kako je ministarka energetike „Šolakovim medijima“ odala državnu tajnu: da je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva finansija, angažovala norvešku kompaniju “Ristad enerdži” u cilju sprovođenja kompletne analize rada i funkcionisanja EPS-a, kao i savetovanja kada je u pitanju strateško upravljanje.
„Ja nisam ni znala za tu tačku dnevnog reda. To je priča o uopšte o tačkama ‘poverljivo’, koja vam stoji na kraju. Na sednici Vlade nekada pre se glasalo tačka po tačka. Kada je Ana Brnabić poslala predsednik vlade to je trajalo možda šest meseci. Nakon toga, dakle, po sistemu dakle većine, predlog ako dođe predsednica Vlade, onda ona kaže: glasamo objedinjeno. Svaka sednica Vlade je po 150 tačka, od kojih negde na kraju bude: jedan, dva, tri, na primer i poverljivo“, govori Zorana Mihajlović.
Pod tačkom “poverljivo”, bila je saglasnost da ministar Siniša Mali potpiše Ugovor sa Norvežanima.
„Pazite mi smo resorno ministarstvo, ministarstvo energetike i rudarstva, mi nismo dobili materijal da ga vidimo recimo da se upoznamo da damo mišljenje, ništa mi nemamo pojma da to postoji. I onda se desi tako jedno glasanje i vi čujete sutradan: E pa kao, bili neki Norvežani“, govori Mihajlović.
Ona kaže da je reagovala kod premijerke i predsednika Aleksandra Vučića, navodeći da je to pogrešno i nedopustivo.
Na ovakve tvrdnje Vučić joj je ubrzo odgovorio – novim kadrovskim rešenjem. U sastavu Vlade Srbije, od oktobra 2022. godine, nije više bilo mesta za dotadašnju uzdanicu Srpske napredne stranke, Zoranu Mihajlović.
Na čelo Ministartva rudarstva i energetike, došla je bankarka, Dubravka Đedović, koja se nije obazirala na upozorenja pojedinih elektroenergetskih stručnjaka: da je angažovana norveška kompanija nekompetentna za EPS, jer nemaju iskustva sa termoelektranama. U ovoj nordijskoj zemlji, naime, struja se proizvodi, pre svega, u hidroelektranama.
Javnost je, svakako, ostala uskraćena za odgovor na pitanje: jesu li nam, i za šta, bili potrebni norveški eksperti.
„Mi imamo dovoljno stručnih ljudi koji su tu u EPS-u, oni su to radili sa mnom. A da li su nam oni bili potrebni, ja sam rekao i tad, pre, i sada kažem: moje mišljenje je da nisu“, kaže Tomašević.
Početkom juna 2023. godine, Elektroprivreda Srbije dobila je novi, sedmočlani, nadzorni odbor, u kom sedi i troje članova iz Norveške.
EPS je uskoro preregistrovan kao akcionarsko društvo, a mesec dana nakon toga mađarska državna energetsa kompanija MVM dostavila je EPS-u ponudu da formiraju zajedničko preduzeće, u koje bi bilo prebačeno i 11 postojećih hidroelektrana.
„Mi smo doneli odluku da da hoćemo saradnju, hoćemo ulaganje u zajedničku kompaniju za nove objekte gde bi mi dali naše resurse i novac i znanje i prostor i da idemo od početka, ono što bi rekli moderno grinfild investicije. Ali ne nikako ove kapacitete koje smo već izgradili, to je naš resurs i jednostavno mi nemamo to pravo“, govori Tomašević.
Tako je odbijen mađarski predlog, za koji su mnogi tvrdili da nije tek tako, slučajno, “pao s neba” u ruke rukovodstva Elektroprivrede Srbije, a bez dogovora sa političkim rukovodstvom države.
Smena Tomaševića bila je poslednja značajna informacija koju je javnost saznala o radu Nadzornog odbora.
EPS je 2022. godinu, usled kolapsa i energetske krize, završio kao najveći gubitaš srpske privrede, sa minusom od 72,6 milijardi dinara, odnosno više od 615 miliona eura. U prvoj polovini 2023. godine, pak, ostvario je dobit veću od 500 miliona eura i gotovo je izvesno da će je završiti sa dobrim finansijskim rezultatima.
Tome su doprineli rast cena struje za domaćinstva, u iznosu od 40 procenata i povoljni vremenski uslovi, od čega bar ovo drugo – nije trajna kategorija.
BONUS VIDEO Astronomski dugovi Telekoma prema EPS-u, zašto se i kako to toleriše?