Rate za kredit su upravo poskupele: Narodna banka digla kamatnu stopu na 3%

Referentna kamatna stopa je prethodno porasla u julu i tada je iznosila 2,75 odsto. Reč je o ključnoj kamatnoj stopi prema kojoj se ravnaju ostale kamatne stope na dinare u Srbiji. Referentna kamatna stopa raste iz meseca u mesec, a posledice će najviše osetiti oni koji u bankama imaju dinarska zaduženja sa promenljivim kamatnim stopama.Ovakve odluke NBS postale su gotovo uobičajena stvar i dešavaju se već peti put. U aprilu je kamatna stopa, takođe bila povećana za pola posto i tada je iznosila 1,5%, u maju je usledilo novo podizanje kamatne stope, na 2%, a u junu smo stigli do 2,5%. Stigao je i jul, evo nas na 2,75 posto.Oni koji u ugovorima imaju klauzulu o fiksnoj kamatnoj stopi, ne moraju za sade, da brinu.Posledice rasta referentne kamtne stope mogu osetiti oni koji imaju promenljivu kamatnu stopu na dinarske kredite, ali na udaru mogu biti i onako preskupi dozvoljeni minusi. Sve ono gde po ugovoru kamatna stopa nije fiksna."Za one koji su uzeli male iznose kredita, to neće predstavljati veliko opterećenje, ali za one koji su imali investicione kredite na duži period, to može biti znčajno opterećenje", objasnio je za Nova.rs Ljubodrag Savić.On je podsetio da je referentna kamatna stopa NBS godinama bila jedan posto."Ako neko kaže ovo je samo malo povećanje, to nije tačno - u odnosu na raniji period, koji je dugo trajao, ovo je enormno povećanje", jasan je Savić. On dodaje i da su krediti sa fiksnim kamatnim stopama bili dosta nepovoljniji od onih sa varijabilnim, ali da se sada situacija menja.Naš sagovornik nije optimista."To nije kraj, ovo je početak klizanja referentne kamtne stope. Inflacija hvata zamah i zalet", ocenjuje Savić i dodaje da će sada svi koji su razmišljati da uzmu kredit za putovanje ili kupovinu stana, češće odustajati od te opcije, pa će i potražnja za kreditima biti manja.Analiza profesora ŠoškićaBivši guverner i profesor Ekonomksog fakulteta Dejan Šoškić, kaže za Novu da banke teoretski, pored dinarskih kredita, mogu podići i kamate na dozvoljeni minus. Ipak, smatra da su kamate na tu vrstu zaduženja inače previsoke, pa se na kraju ovo povećanje od pola posto na kamatu koja ide i do 20 procenata neće preterano osetiti.Još kada je referentna kamatna stopa prvi put porasla u aprilu, nekadašnji guverner i profesr Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić rekao je u analizi za Nova.rs da je takva odluka trebalo da bude doneta ranije.ZakašnjenjeOva mera NBS znači da se blago zaoštravaju uslovi finansiranja u domaćoj valuti. To znači da će dinarski krediti biti sa malo većom kamatnom stopom, ali i da će dinarska štednja verovatno donositi nešto veći prinos.Istovremeno se podiže kamatna stopa na većinu dinarskih zaduživanja što može da učini atraktivnijim i ulaganje u obveznice države i za domaće i za inostrane ulagače. Mogući rast tražnje za dinarima od strane inostranih investitora može da umanji pritiske na devizni kurs u narednom periodu.Istovremeno šalje se i signal da centralna banka vodi računa o inflaciji u zemlji i da teži da spreči sekundarne i tercijalne efekte na inflaciju koji dolaze sa strane ponude, ali i da obuzda rast inflacionih očekivanja. Ova mera je, po mom mišljenju, zakasnila bar nekoliko meseci, ali je dobro da je donešena makar i sa zakašnjenjem.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram