Prve projekcije svetskih institucija kažu da će Srbija zbog rata u Ukrajini imati rast za jedan odsto manji od planiranog, a štete će biti i zbog lagodnog položaja oko pitanja sankcija Rusiji. Državni vrh tvrdi da Beograd neće izabrati stranu, ali šteta već sad iznosi gotovo milijardu evra, bez obzira na to da li ćemo ih uvesti ili ne.
Da Srbija neće izabrati stranu u sukobu Rusije i Ukrajine još jednom je ponovio predsednik Aleksandar Vučić. On je ovu izjavu dao prestižnom Fajnenšl tajmsu, za koji je naglasio da uprkos pritiscima Srbija neće ugroziti svoje nacionalne interese.
„Imamo neku vrstu zaštite od Rusije. Šta zapadne zemlje žele? Priča se o biranju strana. Ne, mi imamo sopstvenu stranu, interese Srbije”, jasan je bio Vučić.
Pročitajte još:
Prema proceni bivšeg ambasadora Srećka Đukića, u trenutnoj situaciji Srbija godišnje već gubi nešto više od milijardu dolara godišnje samo zbog sankcija koje su, pre svega, zemlje EU uvele Rusiji.
„Šteta postoji već sad”, kaže Đukić i dodaje da se u javnosti opravdano postavlja pitanje kolika je cena koju bi Srbija morala da plati za uvođenje odnosno neuvođenje sankcija.
“Mislim da Evropska unija zna tu računicu, koliko trenutna situacija košta Srbiju i koliko bi je koštalo uvođenje sankcija Rusiji. Zna to i Aleksandar Vučić. Jedini koji to ne znaju su građani Srbije”, navodi Đukić.
Ekonomista Mihailo Gajić kaže za Nova.rs da su ekonomske posledice moguće ukoliko uvedemo, ali i ukoliko ne uvedemo sankcije Rusiji.
„Srbiju bi koštalo da uvede sankcije Rusiji, ali to sve zavisi od toga na šta bi one bile orijentisane. S druge strane, određene posledice mogle bi da se dese i ukoliko ne bismo uveli sankcije. Videli ste šta je nedavno bilo s uvozom sirove nafte za NIS“, ističe Gajić.
On naglašava da još uvek nije poznato šta je to što EU smatra da je dovoljno, a tiče se uvođenja sankcija.
“Rat u Ukrajini košta Srbiju prilično, a to se može videti po projekciji procentnog rasta koji će do kraja ove godine biti 3,5 umesto 4,5 odsto. Privreda u Evropi je usporila, a zbog toga postoje reperkusije i na Srbiju. Pred nama je težak izbor, a opcije u svakom slučaju nisu dobre”, kaže Gajić.
Ekonomista Vladimir Gligorov ističe za Nova.rs da bi za Srbiju u ovom momentu gubitak mogao biti veliki ukoliko ne bi bilo prijateljske cene za ruski gas.
“U ovom času bi gubitak mogao da bude veliki ukoliko ne bi bilo prijateljske cene za ruski gas, pre svega. Dodatan problem je moguća politička nestabilnost. Računa se da reakcija SAD i EU neće biti veoma negativna u prvo vreme. Verovatno i neće. Na duži rok je izbor između niže cene gasa i izgubljenog privrednog razvoja”, kaže naš sagovornik.
Gligorov naglašava da je dugoročni problem što će se EU “razdružiti” od Rusije, samim tim i Srbije ukoliko ne bude bila na liniji politike koju Brisel zastupa.
“Kratkoročno posmatrano, verovatno se ceni da bi pridruživanje režimu sankcija dovelo do političkih problema unutar Srbije. Na duži rok bi evenvualno razočaranje, pre svega u Nemačkoj, na ponašanje srpskih vlasti moglo da ima ozbiljne posledice. Problem će biti u tome što će se EU ekonomski razdružiti od Rusije, a onda i od zemalja kao što je Srbija. A zamene za tržište Evropske unije za Srbiju nema. U tom slučaju, rizikovao bi se ne samo privredni rast, već i razvoje zemlje”, zaključuje Gligorov.
Bonus video: Hoće li nova Vlada odoleti pritisku Brisela i uvesti sankcije Rusiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar