Nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da cena struje u jednom trenutku mora da dođe na dnevni red, "i to više pre nego kasnije", s obzirom na to da su energetske kompanije u Evropi povećale cenu električne energije.
Godinama građani Srbije slušaju da plaćamo najjeftiniju struju u Evropi, te smo uporedili koliko košta 300 kilovat-časova struje u našoj i u zemljama okruženja. Tako je električna energija najskuplja u Rumuniji, a najjeftinija zaista u Srbiji. Međutim, stručnjaci konstanto ističu kako to nema veze sa energetskom stabilnošću, već je jeftina struja pokušaj vlasti da održi socijalni mir. A jednom će se taj pokušaj prelomiti preko leđa građana, s obzirom na to da se socijalni mir ne može večno očuvati uz pomoć niskih cena.
Kako je ministarka Đedović istakla, evropske energetske kompanije povećale su cene struje za tri, četiri, pet puta, a negde i više, dok je cena za domaćinstva u Srbiji „niska i neodrživa“, te će njena korekcija sigurno „doći na dnevni red“.
„Ne može drugačije. Jeste, države daju velika ulaganja u eneretski sektor. To radi i Srbija. Ali mi smo minimalno podizali cene struje i gasa. Moramo da pričamo o teškim temama za sve nas“, rekla je i dodala da se to tiče svih nas i da moramo da budemo održivi.
Isto je nedavno izjavila i premijerka Ana Brnabić. Prema njenim rečima, cena struje moraće da se uveća, ali će to uvećanje biti uslovljeno rastom plata i penzija.
Iako račun za struju ne čini samo utrošena energija, uporedili smo samo ovaj segment u Srbiji i „komšijskim“ zemljama, kako bismo videli koliko domaćinstva na mesečnom nivpu izdvajaju za struju.
Srbija
Račun za struju koju plaćaju potrošači u Srbiji sastoji se iz nekoliko stavki. To su obračunska snaga u kilovatima, trošak garantnog snabdevača, naknada za povlašćene proizvođače električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti. odnosno za obnovljive izbore energije, akciza, PDV i obavezna taksa za javni medijski servis.
Potrošnja struje raspoređena je u tri zone – zelenu (do 350 utrošenih kilovat-časova), plavu (od 351 do 1.600 kWh) i crvenu (više od 1.601 kWh). Jedan kilovat-čas struje košta oko šest dinara.
Osim utrošene električne energije, građani svakog meseca plaćaju trošak garantnog snabdevača u fiksnom iznosu od 141,77 dinara. Kroz račun se plaća i naknada za obnovljive izvore energije potrošače košta 0,801 dinar po utrošenom kilovat-času. Još 0,015 dinara po kilovatu utrošene struje građani plaćaju svakog meseca za naknadu za unapređenje energetske efikasnosti.
Poslednja stavka u računu je obavezna taksa za javni medijski servis, koja košta 299 dinara.
Inače, struja za građane je poslednji put poskupela u septembru, I to za 6,5 odsto bez PDV-a, odnosno 8,3 odsto sa PDV-om koji iznosi 20 odsto i akcizom koja iznosi 7,5.
Tako domaćinstvo koje u Srbiji troši 300 kilovat-časova, na mesečnom nivou struju plaća oko 3.300 dinara. Samo utrošena električna energija koštaće potrošača, bez poreza, akcize i ostalih stavki u računu oko 1.800 dinara, pokazuje EPS kalkulator.
Hrvatska
Hrvatska Vlada nedavno je donela novi paket mera za ublažavanje energetske krize, a glavni potezi su ograničavanje cene struje za domaćinstva i privredu.
Tako je ovim paketom mera predviđeno da od 1. oktobra do 31. marta cena struje za domaćinstva bude 59 evra po megavat-času za potrošnju do 2.500 kilovat-časova, odnosno oko 416 kilovata mesečno.
Za potrošnju veću od 2.500 kilovata predviđena je cena od 88 evra.
To znači da, domaćinstvo koje mesečno troški 300 kilovata, to plaća oko 18 evra, odnosno 2.000 dinara.
Bosna i Hercegovina
U susednoj Bosni i Hercegovini struja košta različito u toku letnje i zimske sezone. Tako domaćinstva sa jednotarifnim brojilom zimi plaćaju 0,1229, a leti 0,0945 konveribilnih marki po utrošenom kilovat-času. To bi značilo da naše komšije plaćaju oko sedam dinara zimi, odnosno 5,65 dinara leti po utrošenom kilovat-času.
Dakle, domaćinstvo koje u BiH tokom zimske sezone potroši 300 kilovat-časova, platiće to oko 2.100 dinara.
Kada su u pitanju cene za domaćinstva sa dvotarifnim brojilom, viša tarifa u zimskoj sezoni iznosi 8,8, a niža 4,44 dinara po kilovat-času.
U letnjoj sezoni kilovat-čas struje u višoj tarifi košta oko sedam, a u nižoj oko 3,4 dinara, navodi se na sajtu Elektro Bijeljina.
Crna Gora
Prema podacima Elektroprivrede Crne Gore, prosečna cena struje po megavat-času iznosi 55 evra.
To znači da naše komšije za kilovat-čas utrošene struje plaćaju 6,45 dinara, a domaćinstvo koje potroši 300 kilovat-časova tokom meseca, platiće oko 1.900 dinara za utrošenu električnu energiju.
Mađarska
Prema podacima sajta Global petrol prices, koji se bavi poređenjem cena energenata u svetu, Mađari za kilovat-čas struje plaćaju 10 dinara, što znači da je za 300 kilovat-časova potrebno platiti 3.000 dinara.
Severna Makedonija
Global petrol prices pokazuje da je struja još skuplja u Severnoj Makedoniji, gde košta oko 11 dinara po kilovat-času.
Tako domaćinstva za utrošenih 300 kilovat-časova plaćaju oko 3.300 dinara.
Rumunija
Od svih država u kojima smo poredili cenu struje, Rumunija je „šampion“. Naime, kilovat-čas električne energije košta 22 dinara, pokazuje Global petrol prices. Dakle, domaćinstvo koje potroši 300 kilovat-časova, platiće to čak 6.600 dinara.
Kako je nedavno za Nova.rs objasnio stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor, ministarstvo rudarstva i energetike godinama se hvali kako plaćamo najjeftiniju struje, ali on objašnjava da to nema veze sa stvarnim stanjem u energetskom sektoru, već isključivo sa politkom.
„Nismo je mi toliko plaćali zato što smo super uspešna zemlja, već zato što je to politička odluka da bi vlast očuvala socijalni mir. Sa druge strane, takve odluke pritiskale su budžet zbog čega ćemo morati da reagujemo u narednom periodu“, rekao je Kapor.
BONUS VIDEO Zorana Mihajlović o tome koliko ćemo morati da uvozimo struje