O procentu poskupljenja struje, dugo se spekulisalo, od toga da bi mogao da bude čak i preko 20 odsto, da bi na kraju vlast ‘‘prelomila‘‘ i saopštila da je povećanje, ipak jednocifreno. Međutim, potrošače će na novom računu sačekati i povećanje stavke za podsticaj povlašćenih proizvođača, što će u konačnom, uvećati naše izdatke, više od najavljenih 6,5 odsto. Nova.rs uz pomoć konsultatnta Bogdana Petrovića, stavku po stavku, analizira račun koji nam EPS ispostavlja svakog meseca.
Poskupljenje struje za 6,5 odsto, koje je na snazi od 1. septembra, u praksi će zapravo biti oko 10 odsto, izjavio je za Nova.rs konsultant i analitičar Bogdan Petrović, uz objašnjenje, da je poskupljenju struje, prethodilo uvećanje naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.
Ovu naknadu, kasnije ćemo detaljno analizirati, a u ovom trenutku, ona je značajna, jer utiče na sveukpno uvećanje računa za struju. Informacija o povećanju ove naknade, nekako je prošla ispod radara janosti, a Vlada Srbije je još 28. jula ove godine izmenila Uredbu o visini, pa je iznos sa 0,437 povećla na 0,801 dinar po potrošenom kilovatčasu, a sve je ekspresno počelo da se primenjuje od 1. avgusta.
Ovo povećanje, biće izraženo na računima, koji na naše adrese treba da stignu ovih dana, a u slikovnom prikazu, dajemo vam kraći vodič, kako sami da izračunate za koliko vam je ova stavka povećala račun.
Na našem oglednom računu, domaćinstvo je za jedan mesec potrošilo 583 kWh u svim zonama i tarifama. Dakle, plava i zelena, plus viša i niža tarifa u obe ove zone. Na ime naknade, koja je do 1. avgusta bila 0,437, ovom domainstvu je fakturisano 254,77 dinara. (583×0,437=254,77)
Jednostavnom matematičkom računicom, sa novim iznosom naknade od 0,801, dolazi se do cifre od 466,98 dinara, što je u našem primeru uvećanje na računu od 212,21 dinar.
Konsultant Bogdan Petrović napominje da ćemo tek sa septembarskim računom, ondnsno polovinom oktobra kada nam taj račun stigne na kućnu adresu, moći da vidimo razmere poskupljenja, a njegove procene su da to neće biti 6,5 odsto, koliko je najavljeno, već da je poskupljenje 10 odsto.
„Kumulativni efekat ove dve mere, dakle povećanje naknade i poskupljenje od 6,5 odsto, dovešće do realnog poskupljenja od 10 odsto, pa čak i više. To se odnosi na najveći broj građana koji uobičajeno troše struju. Za one, koji struju koriste za grejanje, poskupljenje će biti oko 8 odsto, pošto oni idu u crvenu zonu, pa je malo drugačiji obračun“, objasnio je Petrović.
Šta sve plaćamo kroz račun za struju, a nisu potrošeni kilovati?
Za prosečnog građanina Srbije, EPS-ov račun za struju je pun nejasnoća i nerazumljivih stavki, koje u zbiru, višestruko premašuju iznos potrošenih kilovata, te je analiza računa često predmet rasprava na temu „šta to toliko plaćamo“.
Uz konsultanta Bogdana Petrovića, Nova.rs, analizira stavku po stavku. Uzmite neki svoj stari račun i krenimo redom.
1. Obračunska snaga – izražava se u kilovatima i to je maksimalna aktivna snaga koju je distribuciija odobrla potrošaču, ukoliko bi u istom trenutku uključio sve uređaje u domaćinstvu. Ta snaga je uvek dostupna potrošačima i ovaj iznos je obavezan za plaćanje, pa čak i onda kada nema realne potrošnje, kao što je slučaj kod praznh vikendica i lokala.
2. Trošak garantovanog snabdevača – Ovo je stavka koja se plaća u fiksnom iznosu i takođe ne zavisi od potrošnje u domaćinstvu, odnosno, plaća se i ukoliko je potroošnja nula kilovata.
„Bez obzira na to što vi ne trošite struju, distribucija mora da održava sistem, mora da vodi računa da vam struja uvek bude dostupna. To iziskuje određene troškove, to su evropska pravila, to imate u svim državama Evrope. Može to da nam se ne dopada, ali to ima i logično objašnejnje, jer i bez potrošnje, mi kao pretplatnici koristimo resurs. Neko mora da dođe da očita brojilo, da nam obezbedi da uvek imamo struju na raspolaganju i to je opravdano da se plaća‘‘, istakao je naš sagovornik.
Na računima dalje u stavkama od 3 do 5 slede podaci o ostvarenoj potrošnji i zaduženju, kao i popust od pet odsto za redovne platiše, ali dolazimo da stavke sa naknadom za podsticaj povlašćenog proizvođača, koja najviše zbunjuje.
Izražena je u procentima, a plaćamo je na osnovu potrošenh kilovata.
6. Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije
Bogdan Petrović objašnjava da je ova naknada zapravo ‘‘naš doprinos‘‘ razvoju takozvanih „zelenih kilovata“, odnosno, da se od građana naplaćuje taksa, kojom će EPS dalje da otkupljuje struju nastalu iz obnovljivih izvora energije.
„Ta naknada služi EPS-u da ne bi imao gubitak za otkup te struje. Zelena energija je skuplja, onda vi morate da finansirate tu zelenu energiju kroz tu stavku, jer država EPS-u priznaje mnogo manju cenu za struju, nego što priznaje vetroparkovima, raznim bioenerganama ili malim hidroelektranama“, rekao je Petrović i istakao da pare građana na ime ‘‘zelenih kilovata‘‘ uglavnom idu u džepove stranaca, koji u Srbiji upravljaju vetroparkovima.
Navodi i da se godišnje, na ime ove naknade od građana naplati oko 150 miliona evra, te da će ove godine taj iznos, kako kaže, možda dostići i 200 miliona.
„Mi na ovaj način fiinansiraamo strane špekulante i domaće mafiijaše koji se bogate na račun stanovništva. Sve vetroparkove drže tri strana investitora i te pare idu njima. Struja se vrlo malo otkupljuje od mini hidroelektrana (MHE) , glavne pare idu na vetrenjače. To je ustvari jedna vrsta poreza, gde se na ime te naknade uzima novac od svih građana i gde se plasira namenski za te obnovljive izvore, koji su inherentno skuplji nego klasična struja. Ta naknada će eksponencijalno rasti u narednim godinama. Što budemo imali više vetrenjača, manje struje će se dobijati iz uglja, a mi ćemo eksponencijalno plaćati veću cenu struje“, istakao je on.
7. Naknada za za unapređenje energetske efikasnosti
Ova naknada je simbolična, kaže naš sagovornik i navodi da je to neka vrsta načina da država dođe do novca, koji će kasnije ulagati u zamenu stolarije i adaptacije objekata, kako bi trošili manje energije.
9. Akciza
Akciza kao 9. stavka na našim računima ulazi u osnovicu za obračunavanje poreza, a Petrović napominje da je ova stavka deo evropske prakse, sa kojom je, između ostalog, usaglašen naš račun za električnu energiju. Akciza se obračunava proporcionalno prema potrošnji, pa tako, objašnjava on, oni koji imaju malu potrošnju plaćaju i simbolične iznose.
11. PDV – 20%
U Srbiji se porez na struju plaća u standardnom iznosu od 20 odsto, a naš konsultant navodi da su zbog energetske krize, pojedine zemlje prebacile struju u nižu poresku stopu. To je, kaže on, između ostalog u našem okruženju uradila Hrvatska, pa je zagovornik da bi taj model mogao da se primeni i u Srbiji.
12. Umanjenje za energetski ugrožene kupce
Socijalno ugroženi građani u svojim opštinskm upravama mogu da zatraže povlašćeni status energetskog kupca, kojim stiču određene povoljnosti. Bogdan Petrović naglašava da su kriterijumi za taj status vrlo restriktivni, te da u Srbiji postoji malo građana sa ovim povlasticama.
14. Taksa za javni medijski sevis
Iznos ove takse je 299 dinara, ona ne ulazi u osnovicu za PDV i plaćaju je svi građani koji imaju registrovano brojilo. Petrović kaže da je to politička odluka, koja nije svojstvena drugim evropskim zemljama.
„Javni servis ne može na drugi način da obezbedi svoje finansiranje i onda je ovo način. To je isključivo politička odluka i ova taksa ne spada u obračunske kategorije“.
‘‘Poskupljenje od 6,5 odsto je politička odluka‘‘
Bogdan Petrović ukazuje da je električna energija na tršištu ‘‘mnogo skuplja‘‘ od cene koja je na snazi u našoj zemlji, te smatra da će to jednom ‘‘morati da dođe na naplatu‘‘. Prema njegovom mišljenju, poskupljenje od 6,5 odsto je politička odluka, koja je usvojena kao nešto što je prihvatljivo građanima.
„EPS je u ogromnom gubitku i mi sada imamo sledeću opciiju – ili će cena struje biti veća, ili će gubitke EPS-a država da nadoknadi kroz rebalans budžeta. Mi nemamo dovoljno struje, jer nismo na vreme razvijali kopove i nismo napravili dve nove termocentrale, tako da ćemo sigurno 15 odsto struje morati da uvezemo po realnim tržišnim cenama. Pošto to neće moći da se ‘prebije‘ preko računa građana, najverovatniji scenario koji nam sledi je, da će uvoz struje kroz rebalans budžeta biti plaćen novcem svih građana. Dakle, svi mi, platićemo uvoz struje i to po ceni koja je znatno viša u odnosu na onu koja nam se iskazuje u računima ‘‘, zaključio je Bogdan Petrović.
Bonus video: Skuplja struja, koliko je potonuo EPS
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare