0
Srbija će za 2022. godinu imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 2,5 odsto, što će u regionu Zapadnog Balkana biti bolje samo od Severne Makedonije, pa ako je i bila tigar u regionu, što nije bilo teško, više ni to neće moći, rekao je ekonomista u sektoru za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
„Za 2023. godinu, procenjujemo da će privredni rast Srbije biti još niži od prošlogodišnjeg i iznosiće oko 1,9 odsto, što će biti bolje jedino od rasta BDP-a Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine“, rekao je Jovanović u intervjuu agenciji Beta.
Dom Zdravlja Žagubica
Razlog zašto je, prema njegovim rečima, došlo do pada BDP-a je to što su investicije stale.
„Ukupne investicije u Srbiji u prva tri kvartala 2022. godine imale su rast od samo 0,3 odsto, dok su 2021. godine porasle 16 odsto. To je posledica zastoja u stranim investicijama, koje su bile glavni motor rasta proteklih godina. One su u periodu od 2017. do 2021. iznosile 7,3 odsto BDP-a, a 2022. godine, u prva tri kvartala, iznose 5,5 odsto BDP-a, što je realno smanjenje od oko 25 odsto“, rekao je Jovanović.
Dodao je da su „stale“ investicije iz zemalja Evropske unije, a dokaz je da u prvoj polovini ove godine samo jedna četvrtina od ukupnih stranih investicija u Srbiji dolazi iz EU, dok je proteklih godina njihovo učešće bilo oko 60 odsto.
On je rekao da su investitori iz EU postali rezervisani u investiranju u Srbiji, zbog nejasne pozicije Srbije prema ratu u Ukrajini, što pojedini i javno saopštavaju. Iako, kako je rekao, investitore ne interesuje previše politika, oni traže stabilnost, uključujući i političku stabilnost, žele da vide da Srbija ima jasnu evropsku perspektivu, da znaju da investiraju u zemlju koja će uskoro biti članica EU.
Moguće je, kako je rekao, da Srbija uđe u tehničku recesiju početkom sledeće godine, odnosno, da ima pad BDP-a dva kvartala zaredom, možda u četvrtom kvartalu 2022. i prvom 2023. godine, ali da ipak, trenutno niko ne očekuje pad BDP-a za celu godinu.
Dodao je da Srbija ima jednu od najviših stopa siromaštva i nejednakosti u Evropi i zato je moguće da i pored ukupnog privrednog rasta, veliki broj ljudi ne oseti poboljšanje svog ličnog ekonomskog stanja. To se, prema njegovim rečima, događa posebno u krizama, kao što je trenutna, kada cene rastu, jer više pogađaju siromašne nego bogate.
Naveo je da su dobre mere koje je do sada preduzela Vlada Srbije, kao što su rast minimalne zarade, povećanje plata u javnom sektoru i penzija i trebalo bi da spreče da veliki broj ljudi upadne u siromaštvo zbog rasta cena.
0
0
Jovanović je rekao da će inflacija u Srbiji ove godine biti visoka, zbog prenetih efekata iz u 2022. godini kada su cene snažno skočile.
„Naš Institut projektuje da će prosečna stopa inflacije u 2023. godini u Srbiji biti oko devet odsto, a procenjujemo da će tek 2024. godine da se spustiti na oko četiri odsto, što jeste u ciljanom okviru Narodne banke Srbije (NBS), ali je opet iznad inflacije iz perioda 2014-2020. godine“, rekao je Jovanović.
Dobra vest je, kako je rekao, što su cene primarnih proizvoda, hrane, nafte i gasa, na međunarodnim tržištima stabilne već nekoliko meseci, što bi moglo da znači da je najgore prošlo, ali je loša vest to što su trenutna očekivanja da će inflacija i u srednjem roku ostati nešto viša od one pre pandemije, zbog energetskog razdvajanja Evrope od Rusije, koje će povećati proizvodne troškove evropskih firmi.
Dodao je da plate ove godine zbog inflacije, ipak neće realno pasti jer su u javnom sektoru od 1. januara veće za 12,5 odsto, a minimalna zarada za 14,3 odsto, što bi trebalo da utiče da i ostale zarade porastu u nekom sličnom obimu. Očekivana inflacija za 2023. godinu je, kako je rekao, oko devet odsto, što znači da bi prosečna plata, u realnom iznosu, trebala da ima neki, minimalni rast.
Jovanović je dodao da su zbog toga ekonomisti počeli da preporučuju da države ograniče cene, da bi sprečile zloupotrebe, a to je uradila i Srbija za osnovne prehrambene proizvode, što je malo ublažilo inflaciju, ali je cena hrane i pored toga porasla za oko 23 odsto, samo u 2022. godini, što govori da mera nije bila baš efikasna i da je se pojedine firme nisu pridržavale.
Istakao je da je stabilnost nacionalne valute u periodima inflacije izuzetno važna, jer ako valuta deprecira, to povećava inflaciju. „Najbolji primer trenutno je Turska, koja ima najvišu inflaciju u celoj Evropi, od oko 80 odsto, upravo zbog pada lire. Zato je politika NBS, da drži dinar stabilnim, sasvim ispravna i treba je nastaviti i u 2023. godini“, ocenio je Jovanović.
Energetika će, prema rečima Jovanovića, biti ključna narednih decenija za ekonomski razvoj zemalja, nemačka industrija se zadnjih 10-20 godina razvijala, uglavnom zbog jeftinog gasa iz Rusije i sada kada je cena gasa skočila i kada gasa više nema u izobilju, Nemačka je u krizi.
„Zemlje koje će imati dovoljno energije će biti one koje će privlačiti strane investitore. Zato je izuzetno važno da se pitanju energije pristupi izuzetno ozbiljno i da energetiku vode stručna lica, Srbija bi bila u puno boljoj poziciji, da je ozbiljnije shvatila ovo pitanje još pre nekoliko godina“, rekao je Jovanović.
Dodao je da pitanju eksploatacije litijuma treba prići racionalno, a da se iz projekta Rio Tinta vidi da bi Srbija, realizacijom projekta Jadar o eksploataciji tog minerala, dobila posao za 1.000 do 2.000 radnika, što je manje od jedan odsto nezaposlenih u Srbiji, zatim bi dobila rudnu rentu od pet odsto neto prihoda i poreze, što bi značilo budžetske prihode od nekoliko desetina miliona evra godišnje.
To je, prema njegovim rečima, manje od onoga što država prikupi u jednom danu, a prihodi koji se pominju od četiri milijarde evra, izvoz od nekoliko stotina miliona evra godišnje i sve ostalo, su stvari koje bi dobio Rio Tinto, a ne Srbija.
S druge strane, kako je rekao, ekološki rizici su preveliki, ekolozi kažu da bi se nanele ogromne i nenadomestive štete po ceo region, da bi zagadile zemljište i vode, da bi stradala poljoprivredna proizvodnja.
„Ne mogu da procenim da li je to zaista tako, ali ono što bi Srbija dobila od tog projekta je prosto premalo u poređenju sa onim što može izgubiti. Ako bi se pojavio neki novi projekat, gde bi ekološki rizici bili znatno manji, a dobitak države puno veći, možda bi se i moglo razmisliti, ali o ovom trenutnom projektu se nema šta puno razmišljati“, rekao je Jovanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare