Sve lošiji životni standard svih građana u Srbiji, a posebno penzionera "tera" veliki broj zaposlenih da na drugačije načine obezbede novac za starost. Kako često penzija koju su zaradili tokom radnog veka nije dovoljna da bi namirila ni one osnovne životne potrebe, pojedini građani okreću se dobrovoljnom penzionom fondu ili životnom osiguranju. Iako ove opcije mogu da imaju sličnu namenu, postoje značajne razlike na osnovu kojih građani treba da odaberu koja je opcija za njih bolja, a stručnjaci su podeljenog mišljenja o ovakvoj vrsti ulaganja.
Osim sve lošijeg životnog standarda, građane Srbije uzdrmale su glasine o krizi u penzinom fondu Nemačke i potencijalnom krahu koji ga očekuje za pet godina, imajući u vidu da naš penzioni sistem funkcioniše po sličnom principu.
„Način na koji naši sistemi socijalne sigurnosti funkcionišu danas, neće moći da funkcionišu u sledećih pet godina. Troškovi će eksplodirati“, rekao je šef udruženja poslodavaca Nemačke, Rajner Dugler.
Kad je reč o srpskom penzionom sistemu, on je odavno u deficitu i nalazi se u neravnoteži između prihoda i rashoda. Stoga, ne čudi što pojedini građani ozbiljno razmišljaju o privatnoj penziji, niti što se neki već u ranim tridesetim godinama odlučuju na ovakvu vrstu ulaganja.
Čitalac portala Nova.rs, Jovan L. ima 30 godina i već je počeo da razmišlja da li će u starijim danima moći dostojanstveno da živi od državne penzije.
S obzirom na to da ne očekuje visoku penziju, odlučio je da već sada investira u dobrovoljni penzioni fond. Takođe, kaže da ne može da se osloni na državnu penziju jer život postaje sve skuplji, a Jovan ne želi ništa da prepusti slučaju.
„Ne želim da dođem u situaciju da nemam ni za lekove, zbog čega sam i odlučio da na vreme počnem da obezbeđujem sebi dostojanstvenu starost“, rekao je Jovan.
Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji funkcionišu na dva načina – ili sredstva uplaćuju građani sami za sebe ili to čine poslodavci.
Na ovakav vid štednje i osiguravanja budućnosti odlučuju se građani kako bi obezbedili sebi nešto lagodniji život nakon završetka radnog veka, nego što bi to bio slučaj sa državnom penzijom.
Druga opcija koju mogu da odaberu građani koji znaju da im državna penzija neće biti dovoljna je životno osiguranje. Ovo rešenje pokriva i rizike od nesrećnih slučajeva, a predstavlja i štednju. Polisa štednog životnog osiguranja može, kasnije u životu, da se koristi kao dopuna penziji. Naime, kada osiguranik doživi ugovoreno trajanje osiguranja, isplaćuje mu se osigurana suma, uvećana za pripisanu dobit.
PROČITAJTE JOŠ
Inače, dobit se pripisuje na kraju svake osiguravajuće godine, a najranije godinu dana od početka trajanja osiguranja, isključivo na osiguranjima štednog karaktera.
Ulaganje u dobrovoljni penzioni fond i životno osiguranje na kraju mogu da imaju isti cilj – poboljšanje životnog standarda u „trećem dobu“. Međutim, u samom periodu štednje, postoje ključne razlike.
Ipak, isto je da su oba vida štednje nasledna.
To u praksi znači da, ukoliko korisnik privatnog penzionog fonda ili životnog osiguranja ne doživi penziju ili njenu celu isplatu, njegova porodica moći će da nasledi novac.
Mesečna uplata
Što se tiče minimalne mesečne uplate, u pojedinim penzionim fondovima ona iznosi svega 200 dinara.
Kada je u pitanju životno osiguranje, početna premija, prema podacima osiguravajućih kuća, kreće se oko 2.400 dinara mesečno, mada uplaćivanje može da se vrši i u drugačijim vremenskim razmacima – kvartalno, polugodišnje, godišnje ili jednokratno. Neke osiguravajuće kuće omogućavaju uplatu u evrima, samim tim i isplata po isteku ugovora je u istoj valuti, tako da je i u Srbiji moguće obezbediti sebi dodatnu deviznu penziju.
Korišćenje ušteđenih sredstava
Kada je u pitanju penzija, uslov za isplatu ušteđenih sredstava definisan je Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Prema njemu, korisnik stiče pravo na raspolaganje ušteđenim sredstvima sa najmanje 58, odnosno 53 godine ako je ugovor zaključen pre izmene Zakona, 17. maja 2011, a najviše 70 godina.
Kao i uplata, tako je i isplata privatne penzije fleksibilna. Visinu i dinamiku isplate bira sam korisnik i može da je menja.
Korisnik privatne penzije ima konstantni uvid u račun, a jednom godišnje dobija i obaveštenje o stanju na računu i izvršenim transakcijama.
S druge strane, kupovinom polise životnog osiguranja ugovara se i period uplate, koji varira u zavisnosti od osiguravajuće kuće od pet do 40 godina. To znači da će osiguranik steći pravo da raspolaže sredstvima nakon isteka ugovorenog perioda.
Kako za Nova.rs objašnjava finansijska savetnica Karolina Herbut, osiguranje života predstavlja dugoročan način štednje, jedino je pitanje šta korisnik smatra isplativim.
„Kod osiguranja nije poenta zarada, već klijent radi na tome da obezbedi svoju porodicu ukoliko se njemu nešto dogodi ili sebe u starijim danima“, kaže Herbut.
Prema njenim rečima, koliko korisnik uplati, tolika će, otprilike, biti i osigurana suma, ali tu nema gubitka – suma koju je klijent uložio, ili pak nešto viša jer i osiguravajuća društva svojim klijentima pripisuju dobit, čeka ili njegovu porodicu ukoliko dođe do smrti ili njega ukoliko period uplate osiguranja prođe dok je još uvek živ.
„Što se tiče privatnih penzionih fondova, tu se novac klijenata dalje investira, na primer u akcije, a trenutno u Srbiji nema rizičnih ponuda, ali nije zagarantovano kolika je zarada“, kaže Herbut, objašnjavajući da, za razliku od osiguranja, kod kojeg klijent pri sklapanju ugovora sa osiguravajućom kućom zna koja će biti njegova osigurana suma, kod penzionih fondova to nije slučaj.
Takođe, sagovornica portala Nova.rs napominje da u privatne penzione fondove može da se uplaćuje samo u dinarima, dok osiguranje nudi mogućnost uplate i u evrima.
Kako Herbut navodi, ukoliko neko, u dinarskoj protivvrednosti, uplati 12.000 evra u privatni penzioni fond, on može, na kraju ugovorenog perioda da dobije 17.000, ali hipotetički, može i 11.000, s obzirom na to da je novac koji se dalje investira, te ishod može da bude neizvestan.
Ipak, ona napominje da, ukoliko se neko uzdržava od privatnih penzionih fondova zato što je video da se, u odnosu na prethodnu godinu, vidi pad vrednosti investicionih jedinica, to ne treba da bude glavni fokus, s obzirom na to da je uplata privatne penzije dugoročno investiranje, a ovi podaci mogu da se menjaju.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodag Savić kaže za Nova.rs da u kriznim vremenima ovakve vrste ulaganja nemaju smisla.
„Privatni penzioni fondovi, a ni životno osiguranje, nisu se preterano proslavili u Srbiji, prvenstveno jer nemaju skoro nikakvu reputaciju“, kaže dr Savić.
On podseća na slučaj piramidalne štednje za koju su sinonimi Jezda i Dafina. Oni su u Jugoskandiku, odnosno Dafiment banci nudili neverovatne kamate na dinare i nemačke marke, ali kada je ova šema doživela krha 1993. godine, štediše ne samo da su ostale bez zarade od kamata, već i bez uloga.
On dodaje da u Srbiji postoji mali broj ljudi koji mogu da ulažu na ovaj način, pogotovo sada kada je kriza, te da o tome uopšte ne treba razmišljati.
Ipak, danas u Srbiji posluju osiguravajuća društva koja imaju tradiciju poslovanja od dva veka za razliku od pomenutih piramidalnih šema koje su nastale i nestale u roku kraćem od pet godina.
BONUS VIDEO Gordana Matić: Recept za penzije ne treba da prepisujemo iz EU
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare