Narodna banka saopštila: Imovina privatnih penzijskih fondova u padu

Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate u fondove, isplate iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja. U trećem tromesečju ove godine ukupne uplate iznosile su milijardu dinara, članovi su povukli oko 733 miliona dinara, dok je gubitak od ulaganja iznosio 915,1 milion dinara, pokazuju podaci NBS.Struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije izmenjena na kraju trećeg tromesečja 2022. godine u odnosu na prethodni period, najveći udeo imale su državne obveznice koje su činile 76,4 odsto ukupne imovine.Privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja, ocenio je Fiskalni savet početkom 2022. godine, u analizi Fiskalnog saveta o dosadašnjem radu ovih fondova u Srbiji.Glavna zamerka koju navodi Fiskalni savet je ta što dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu. Na primer, 2020. godine minus 0,3 odsto i 2021. minus 6,1 odsto.Prema podacima NBS, prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja ove godine iznosi oko 47 godina, a najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, i to 62 odsto. Isto tako, procenat korisnika koji su stariji od 53 godine sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 30,2 odsto, dok je procenat korisnika starijih od 58 godina 17,7 odsto, prenosi Nova ekonomija.Ukupan iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove u trećem tromesečju ove godine iznosi ukupno 1,02 milijarde dinara. Od ukupnih uplata 37,1 odsto odnosi se na individualne uplate, 33,2 odsto uplaćuju poslodavci doprinose u penzijske fondove za svoje zaposlene.Prema poslednjim podacima NBS, primetan je rast individualnih uplata doprinosa u odnosu na prethodno tromesečje. U tom smislu postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova, kako preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, tako i preko kompanija, naročito imajući u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu, navodi se u Izveštaju NBS.Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja ove godine poslovala su četiri društva za upravljanje koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedna osiguracajuća kompanija posrednik.BONUS VIDEO Gordana Matić: Recept za penzije ne treba da prepisujemo iz EU

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gordanamatireceptzapenzijenetrebadaprepisujemoizeu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4767378"]