1
Inicijativa TAS (Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije) saopštila je danas da će podneti tužbe protiv predsednice Vlade Ane Brnabić, ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić i protiv turističke inspekcije zbog "neispunjavanja niza odredbi i konstantnog kršenja zakona Srbije".
Zastupnik Inicijative TAS Dragan Subotić ocenio je na konferenciji za novinare da su zakoni i uredbe namanjeni isključivo građanima i privredi, a ne državnim organima, i najavio protest 30. marta u 12 časova ispred Vlade Srbije.
Prema njegovim rečima, za trenutno stanje u turizmu je najodgovornija premijerka, čiji kabinet, kako je rekao, nije odgovorio na njihova pitanja o nesprovođenju udredbi.
„Pored Ane Brnabić, najodgovornija je ministarka Matić, koja konstantno obmanjuje javnost friziranim statističkim podacima koji se ne podudaraju sa podacima Republičkog zavoda za statistiku“, rekao je Subotić.
Dodao je da podaci koji se predaju međunarodnim organizacijama, a koji se tiču turističkog prometa tokom poslednje dve godine, koliko traje pandemija korona virusa, ne odgovaraju činjeničnom stanju.
„Treća otpužnica koja se priprema je protiv turističke inspekcije, odnosno protiv svih inspekcijskih organa Srbije koji selektivno sprovode Zakon o inspekcijskom nadzoru“, rekao je on.
Sektor turističke inspekcije, kako je rekao, nije odgovorio na brojne prijave protiv „internet predatora“, koji prodaju turističke aranžmene preko profila na Fejsbuku i Instagramu.
Govoreći o zakonima i uredbama koji, prema njegovim rečima, nisu sprovedene, a za koje niko nije snosio odgovornost, Subotić je naveo primer uredbe o kreditima za likvidnost.
„Od kada je proglašeno vanredno stanje i od kada je Srbija odredila kao pomoć privredi korišćenje sredstava Fonda za razvoj, privrednici su aplicirali za kredite i čekali dve godine. Zbog pasivnosti Fonta za razvoj, odnosno Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je trebalo da ukaže na problem najugoženijih delatnosti i uvrsti ih u prioritet u odobravanju kredita, brojni privredni subjekti su otišli u stečaj i bankrot“, objasnio je Subotić.
Ocenio je da je uredba o dodeli državne pomoći, koja se pre svega odnosila na lokalne samouprave, doneta kako bi se „zamazale oči Evropskoj uniji“.
„Svega 12 odsto svih opština je sprovelo ovu uredbu i pomoglo najugroženijim delatnostima. Grad Beograd i Sekreterijat za privredu nisu ni upoznati sa postojanjem ove uredbe“, izjavio je on.
Govoreći o državnim paketima pomoći privedi, ocenio je da su oni „besmisleni i linearno postavljeni“ i da se njima pomagalo radnicima u privredi jer bi država, ako bi došlo do velikog otpuštanja radnika „morala da izdvaja mesečne apanaže za prijavljene na birou“.
„Turizam i ugostiteljstvo su dobili 7,2 lična dohotka za 24 meseca koliko traje kriza. Kada se to podeli i kada se oduzmu porezi i doprinosi, ispada da su privrednici dobili državnu pomoć u iznosu od 4.600 dinara mesečno“, rekao je Subotić.
Prema njegovim rečima, druga garantna kreditna šema, koja se odnosila na banke, je treća uredba koja nije sprovedena.
„Banke su potpisale ugovor da će pod olakšanim okolnostima i dobrim uslovima odobravati kredite, posebno za likvidnost, najugroženijim delatnostima. Od 16. februara 2020. godine sve banke su preko svog udruženja donele odluku da sve radnike u turizmu stave na crnu listu“, rekao je on i dodao da nijedna firma koja se bavi turizmom nije mogla da uzme kredit kod poslovnih banaka.
On je najavio da će TAS objaviti spisak tih banaka i pozvati privrednike da raskinu poslovnu saradnju sa njima.
Istakao su da je zbog krize u Ukrajini mnogo turističkih agencija, koje su potpisale ugovore sa ruskim turoperatorima, izgubilo posao, što je šteta od „nekoliko desetina miliona evra za Srbiju“.
Zastupnica udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ Milena Amon rekla je da uredba o pomoći ugroženim delatnostima, po kojoj je bilo predviđeno da se svima kojima je promet pao više od 30 odsto u odnosu na 2019. godinu isplati 80 odsto bruto zarada za 12 meseci i da im se pokriju fiksni troškovi, nije sprovedena do danas.
Dodala je da uredbe vezane za kovid mere pokazuju dvostruke aršine jer su „privrednicima pisane kazne od 300.000, dok su oni koju su te mere donosili sedeli po objektima koji su radili“.
Ona je ocenila da u Srbiji postoji velika pravna nesigurnost i apelovala na Vladu da se zakoni o fiskalizaciji, elektronskim fakturama i arhiviranju redefinišu u saradnji sa udruženjima privrednika.
Govoreći o uredbi o zamenskim putovanjima, zastupnik udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović istakao je da se to udruženje suštinski ne protivi pomoći države turističkim agencijama, ali da su oni podneli zahtev za proveru podataka pre donošenja uredbe.
„Mi smo tražili da se utvrde novčani tokovi poslovanja turističkih agencija, da se uradi revizija obezbeđenja putovanja, smatrajući da su polise osiguranja nedovoljne da pruže kompletnu zaštitu putnicima. Uredba je doneta, a nijedan interes potrošača nije uvažen“, izjavio je Gavrilović.
Dodao je da u poslednje dve godine osiguravajuće kuće nisu obeštetile ni jednog putnika agencija koje su propale.
BONUS VIDEO Koga lovi poreska kroz turističke aranžmane?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
