U Srbiji pola miliona neformalno zaposlenih bez ikakvih prava

Ona kaže da kada se desi da ostanu bez posla, oni nemaju nikakvu naknadu, jer nisu uplaćeni doprinosi za socijalno osiguranje, niti doprinosi za slučaj gubitka posla, nemaju zdravstveno osiguranje, nemaju pravo na bolovanje, nemaju pristup uslugama zdravstva, sve to čini neformalno zaposlene jednom od najranjivijih kategorija stanovništva, prenosi N1.Bradaš naglašava da im državne mere nisu mnogo pomogle, jer, ako su i hteli da je dobiju prijavljivanjem službi za zapošljavanje, nisu je dobili zbog neuplaćenih doprinosa. Jedino što je stiglo i do neformalno zaposlenih jeste pomoć koju su dobili svi punoletni građani, 100 evra, plus dva puta po 30 evra i još 20 evra koje će građani dobiti u decembru.Na početku pandemije, više od 100.000 neformalno zaposlenih ostalo je bez izvora prihoda, a sada se njihov broj vratio na nivo iz 2019. godine, kaže Bradaš.„Mi godinama imamo Strategiju za borbu protiv sive ekonomije, a definitivno nešto nije u redu sa tim merama, s obzirom da je broj neformalno zaposlenih stalno isti. Donesen je zakon o sezonskim poslovima u poljoprivredi, gde je najviše neformalno zaposlenih, zatim predlog zakona proširen o sezonskim poslovima, i tim zakonima trebalo je suzbiti sivu ekonomiju, ali mi ne vidimo efekte. Da ne govorim o tome što se fragmentira radno zakonodavstvo i uvodi se rad van radnog odnosa, u razne oblasti. Najvažniji su u tome efikasna kontrola i kažnjavanje, a za to je potrebno ojačati kapacitete inspektorata za rad“, kaže Bradaš.Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju ocenila je da je uzrok neformalne zaposlenosti nedostatak poslova u formalnom sektoru.„Vi nemate nijednog radnika ili radnicu koji bi radije radio na crno, oni rade na crno jer ne mogu da nađu posao u formalnom sektoru i prihvataju bilo kakav posao“, izjavila je Bradaš.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram