U zavisnosti od načina merenja, preduzeća godišnje u sivoj zoni "obrnu" od 6,5 milijardi evra, pa do 10,7 milijardi evra, pokazuju rezultati istraživanja o sivoj ekonomiji u Srbiji koja su danas predstavljena u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.
Prvi, niži iznos, rezultat je „merenja“ sive ekonomije anketnom metodom koji uključuje samo registrovanu privredu, a drugi – monentarni metod – sivu ekonomiju meri računajući i neregistrovana preduzeća.
Sva istraživanja pokazuju da je – siva ekonomija u Srbiji u padu, piše N1.
Kako je istaknuto, obim poslovanja mimo propisa među legalnom, registrovanom privredom, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7 odsto BDP-a.
Reč je o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita. Zato su dodatne mere, pre svega usvajanje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, neophodne u rešavanju jednog od najvećih ekonomskih izazova.
„Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita“, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije „Siva ekonomija u Srbiji 2022“, koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem, prenosi N1.
Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni (kao i u prerađivačkoj industriji) i čak 13 odsto radnika neformalno angažovano (na drugom mestu je poljoprivreda). U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5 odsto u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000 što je još jedna potvrda pada sive zone.
Opširnije čitajte na N1.
***
BONUS VIDEO – Kriza i siva ekonomija