Dve milijarde evra moglo je da ostane u budžetu Srbije da se prethodne dve godine nismo rasipali, ukratko je poruka Fiskalnog saveta. U analizi o antikriznim merama tokom pandemije navode da su nas paketi pomoći građanima i privredi koštali 5,5 milijardi evra.
Sasvim očigledno, to je znatno manje od osam milijardi, koje pominju zvaničnici, ali i dalje previše, upozorava Savet. Pomoć građanima bila je, kažu, prekomerna, pomoć privredi neracionalna, dok su veća izdvajanja za zdravstvo bila neizbežna.
Zatvaranja, pad prometa, otkazi tokom dve godine epidemije, izveli su na ulice ugostitelje, zaposlene u turizmu, fitnes centrima, prevoznike. Tražili su pomoć države, a država je, na različite načine, skoro svima pomogla.
Problem je, kaže Fiskalni savet, što je ta pomoć bila prevelika i loše raspoređena. Samo deset odsto paketa pomoći otišlo je onima koje je kriza stvarno pogodila, a sav ostali budžetski novac odlivao se neopravdano, uočili su ekonomisti.
„Sredstva su dobijale i apoteke i preduzeća za dostavu hrane i kol centri, dakle, to su neki sektori i delatnosti kojima u krizi ne samo da nije pao promet, nego su još imali i bolje rezultate nego pre krize“, kaže Danko Brčerević, član Fiskalnog saveta.
Tokom 2020. i 2021. godine za pakete pomoći dali smo 10,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što nas je, kada se pogledaju procenti drugih zemalja, učinilo rekorderima, uočava Fiskalni savet. Ostale, uporedive, zemlje Evrope u proseku su izdvajale 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. Više od drugih dali smo za sva tri segmenta antikriznih paketa – za zdravstvo, za privredu, za građane.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Da li jenjavanje pandemije ugrožava opravdanost izgradnje fabrike kineskih vakcina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar