Od kako je Relja Ognjenović na čelu PIO fonda troškovi uvećani za 100 miliona evra

Relja Ognjenović je široj javnosti postao poznat u februaru 2020. kad je postavljen za zamenika direktora Fond PIO. Pre toga, kako se navodi u zvaničnoj biografiji na sajtu Fond PIO, od 2014. do 2020 bio je član veća beogradske opštine Voždovac, zadužen za saobraćaj, asfaltiranje i javni prevoz. Još ranije, tokom 2013. stažirao je ukupno šest meseci kao strukovni fizioterapeut u dve zdravstvene ustanove, a 2011. radio je kao popisivač na popisu stanovništva.

U istoj biografiji se navodi da je 2019. završio master studije Ekonomskog fakulteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Pre toga, Ognjenović je od 2013. do 2015. studirao na Visokoj školi za poslovno ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu, gde je dobio zvanje diplomiranog ekonomiste. Pre nego što će Ognjenovićevo obrazovanje krenuti u smeru ekonomije, ono je išlo drugim tokom. Nakon završene medicinske škole “Beograd”, Ognjenović je, prema zvaničnoj biografiji, studirao Visoku sportsku i zdravstvenu školu, gde je 2012. stekao zvanje strukovnog fizioterapeuta.

Upravo s ovakvim obrazovanjem i radnim iskustvom, Ognjenović je kao član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke i “ponosni prijatelj porodice Vučić”, kako je kasnije sam isticao, sa 30 godina života zaseo u fotelju zamenika direktora Fonda PIO. Reč je o državni ustanovi sa oko 3.000 zaposlenih i godišnjim budžetom većim od osam milijardi evra.

Ubrzo pošto je postavljen za zamenika direktora, Ognjenović je potpisao ugovor o javnoj nabavci vredan 180 miliona dinara sa kompanijom Asseco SEE, u kojoj je jedan od direktora bio Igor Brnabić, brat tadašnje predsednice Vlade Srbije Ane Brnbabić.

Pomenuti ugovor nije bio jedini koji je Ognjenović potpisao u svojstvu zamenika direktora. Uprkos tome, tokom njegovog boravaka na toj funkciji troškovi Fonda PIO na javne nabavke bili su u očekivanim okvirima i rasli su prilično predvidljivo.

Stvari počinju da se menjaju krajem 2022. i početkom 2023 godine. Čak i u tom periodu, dok je još formalno bio zamenik direktora, Ognjenović je potpisao odluke o dodeli ugovora, od kojih su pojedini bili vredni po više miliona evra. Paralelno s Ognjenovićevom uzlaznom linijom u hijerarhiji Fonda PIO, uzlazna linija troškova te ustanove na javne nabavke počela je da biva sve strmija.

Rast troškova javnih nabavki posle decembra 2022

Relja Ognjenović je za direktora postavljen u decembru 2022, odlukom Upravnog odbora Fonda PIO, a krajem istog meseca to imenovanje potvrdila je Vlada Srbije.

Kako je tada saopšteno, Ognjenović je na dužnost trebalo da stupi prvog februara 2024, nakon što se ispune uslovi da dotadašnja direktorka Dragana Kalinović ode u penziju. Ipak, ispostaviće se, odlazak Kalinović u penziju je bio privremen, pošto ona trenutno obavlja funkciju pomoćnika direktora, kako stoji na sajtu RF PIO.

Kako smo utvrdili da su troškovi Fonda PIO značajno počeli da rastu od decembra 2022. i u kolikoj meri?

Prema podacima Portala za javne nabavke koje smo analizirali, Fond PIO je od oktobra 2020. do decembra 2022, kad je Ognjenović postavljen za direktora, na javne nabavke potrošio 9,13 milijardi dinara, odnosno 77.4 miliona evra.

Da je taj trend potrošnje nastavljen, zaključno sa februarom 2025. Fond PIO bi na javne nabavke potrošio 21,3 miljardu dinara, odnosno 181 milion evra. Ova suma je dobijena je tako što su mesečni podaci o ukupnoj potrošnji za javne nabavke do decembra 2022. uneti u statistički model. Potom je, na osnovu modela, dobijena projekcija daljih troškova.

Međutim, realna suma koju je tokom pomenutog perioda Fond PIO potrošio na javne nabavke na kraju je bila značajno veća. Zaključno sa februarom 2025. na javne nabavke je od oktobra 2022. potrošeno 33 milijarde dinara, odnosno oko 280 miliona evra. Poređenjem očekivane i realne sume vidimo da je u tom periodu Fond PIO na javne nabavke potrošio 99 miliona evra više nego što bi se očekivalo na osnovu ranijeg trenda potrošnje.

Rast troškova na javne nabavke najvećim delom je posledica višemilionskih poslova koje je Fond PIO ugovorio u ovom periodu. Među njima, najskuplji su bili građevinski radovi na rekonstrukciji i adaptaciji poslovnih objekata te ustanove širom Srbije, koji su ukupno koštali oko 50 miliona evra.

Nadalje, na svega četiri projekta iz sfere informacionih tehnologija, potrošeno je ukupno skoro 30 miliona evra. Poređenja radi, isti iznos potrošen na izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu. Odluku o dodeli ugovora kojim je za 7,9 miliona evra nabavljena “Analitička platforma za detekciju anomalija i klasifikovanje neslaganja u podacima za isplatu” Relja Ognjenović je potpisao u decembru 2022, dok je još bio zamenik direktora.

Zgrada Fonda na mermeru – pa opet ruše i renoviraju

Da je Ognjenović bio ključna figura u Fondu PIO i pre nego što je formalno postao direktor, svedoči i odluka o dodeli ugovora za građevinske radove na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade filijale Fonda na Novom Beogradu. Odluku o dodeli ugovora vrednog 8,4 miliona evra potpisao je 16. decembra 2022, takođe kao zamenik direktora.

Nakon što preuzeo funkciju direktora, Ognjenović je potpisao niz višemilionskih ugovora za građevinske radove na objektima filijala Fonda u Srbiji. Pored pomenute zgrade na Novom Beogradu, ugovoreni su poslovi za rekonstrukciju i adaptaciju zgrada glavne filijale Fonda PIO za Beograd (11,8 miliona evra) i zgrade Pokrajinskog fonda u Novom Sadu (7,4 miliona evra). Takođe, potpisani su ugovori za renoviranje zgrada filijala u Kragujevcu, Pirotu, Valjevu, Kikindi, Zrenjaninu i Somboru.

Zajedno sa ugovorima za usluge građevinskog nadzora, svi ovi poslovi ukupno su vredeli oko 50 miliona evra.

Ove javne nabavke, iako generalno posmatrano ne deluju posebno sporne, nakon detaljnije analize i istražavanja, otvaraju više pitanja.

Najpre, da li je bilo potrebe da se sprovedu u ovakvom obimu? BIRN poseduje video snimke i fotografije unutrašnjosti zgrade Filijale Beograd, napravljene nakon što su počeli radovi na rekonstrukciji.

Renoviranje je počelo u drugoj polovini 2024. godine, počev od gornjih spratova. Snimci nižih spratova, na kojima renoviranje do tog trenutka nije bilo započeto pokazuju da je objekat bio u veoma dobrom stanju. Hodnici i stepeništa su bili izrađeni od mermera, u hodnicima i na stepeništu su bili kvalitetni prohromski rukohvati, u toaletima je bila kvalitetna keramika, a u kancelarijama parketi.

“Svi ovi radovi (u zgradi Filijale Beograd) gotovo da nisu bili ni potrebni. Skoro da je bilo dovoljno da se zgrada okreči, promene prozori, hobluju i lakiraju parketi. Pre neku godinu su menjali klime, pravili spuštene plafone, ugrađivali sijalice, a sad sve to ruše. Pitanje je uopšte da li će kvalitet novih materijala koje će ugraditi biti približan ovome što je bilo. Samo ove rukohvate da prodaju na kilo mogu da dobiju više nego šta god da stave”, kaže izvor BIRN Srbija iz Fonda PIO.

Prema rečima našeg sagovornika, radovi na rekonostrukciji zgrade su od početka krenuli haotično.

“Bukvalno nam se zgrada tresla dok su bušili i radili na gornjim spratovima. Od lupanja na šestom i sedmom spratu krenulo je da se ruši na na nižim spratovima. Negde su probušili i plafon, pa je u koleginu kancelariju pala cela betonska ploča. Srećom, bila je subota, pa nismo radili. Kad je pala nadstrešnica u Novom Sadu (1. novembra 2024), stali su sa svim radovima, dok se ne iselimo”, kaže naš izvor.

Sagovornik BIRN podseća da je ista zgrada renovirana više od 10 godina, ali da su tada radovi izvođeni po fazama.

“Rađeno je sprat po sprat, a kolege u čijim prostorijama su izvođeni radovi su prelazili u kancelarije u kojima radovi nisu počeli, ili su završeni. Ovog puta, svi se selimo na drugo mesto, u zgradu koja je iznajmljena i koja nije predviđena da bude poslovni prostor”, navodi naš izvor.

Dodatni troškovi za zakup vila i skupu rekonstrukciju filijala

Privremeno izmeštanje zaposlenih na novu lokaciju započeto je kad su počeli radovi na zgradi filijale Fonda na Novom Beogradu, koja je u međuvremenu završena. Ista procedura ponovoljena je i za zaposlene glavnoj beogradskoj filijali.

Time su troškovi rekonstrukcije dveju zgrada dodatno uvećani jer Fond PIO sve vreme plaća zakup iznajmljenog poslovnog prostora. Medji su već pisali da je za privremene kancelarije iznajmljena vila u beogradskom naselju Dorćol, koja je u vlasništvu preduzeća Marnex. Krajnji vlasnik ove firme, preko niza preduzeća u Srbiji je kompanija Velkan Trading Limited, registrovana na Kipru.

Forbes Srbija je objavio da je pomenuta kiparska firma u vlasništvu biznismena Zvonka Gobeljića, što potvrđuju i podaci Agencije za privredne registre (APR), u čijem je registru stvarnih vlasnika Gobeljić naveden kao krajnji vlasnik.

Javno dostupnih podataka o iznajmljivanju poslovnog prostora nema na Portalu javnih nabavki. Informaciju o visini mesečnog zakupa od skoro 50.000 evra za taj objekat Relja Ognjenović otkrio je tak nakon što je to od njega traženo službenim dopisom iz Skupštine Srbije.

Prema ovom dokumentu, Fond PIO je imao dodatne troškove na adaptaciji ovog objekta, ali se ne navodi njihov iznos. Ako se uzmu u obzir samo troškovi zakupa za prethodne dve godine, rekonstrukcija dveju zgrada koštala je dodatnih 1,2 miliona evra. Ta suma u međuvremenu će da bude i veća.

Kancelarije glavne filijale Fonda PIO za Beograd biće na privremenoj lokacije sve dok se ne renovira objekat, što bi ukupnu sumo moglo da poveća na dva miliona evra. Po istom principu, iznajmljen je privremeni poslovni prostor u Novom Sadu, jer su zbog renoviranja zgrade Pokrajinskog fonda PIO kancelarije izmeštene na novu lokaciju.

Osim obima radova i izmeštanja kancelarija, upitne su i cene građevinskih radova za objekte koji se renovirani ili se renoviraju. Posmatrani iz ugla cene radova po kvadratnom metru, najskuplji renoviran objekat je bila zgrade filijale na Novom Beogradu. Prema okvirnoj računici, njena rekonstrukcija i adaptacija koštala je skoro 1.800 evra po kvadratu. U tehničkim specifikacijama u okviru tenderske dokumentacije nije navedena ukupna bruto površina objekta, pa smo je indirektno dobili preko podataka iz Katastra nepokretnosti. Čak ni tu nije navedena bruto, već korisna površina, koju smo uvećali za 25 procenata kako bismo dobili bruto površinu.

Za većinu ostalih objekata navedena je bruto površina u tehničkoj specifikaciji.

Po istom kriterijumu, sledeći najskuplji objekti su zgrade filijala u Kragujevcu i Valjevu, čije renoviranje je koštalo skoro 1.700 evra po kvadratnom metru. Zatim slede zgrada Pokrajinskog fonda PIO, sa oko 1.550, filijala u Zrenjaninu sa skoro 1.500 i glavna beogradska filijala sa skoro 1.400 evra po kvadratnom metru. Cene rekonstrukcije za ove objekte smo dobili na osnovu navedene bruto površine objekata u tehničkim specifikacijama za javne nabavke.

BIRN je kontaktirao više građevinskih stručnjaka i veštaka s molbom da ocene koliko se cene ovih građevinskih radova realne. Svi redom su konstatovali da bi to zahtevalo detaljnju proveru tenderske dokumentacije, angažovanje eksperata raznih struka, što bi bio posao koji bi potrajao i koštao.

Arhitekta sa kojim smo nezvanično razgovarali rekao nam je da mu cene po kvadratnom metru deluju “malo puno”, ali se ogradio time da bi svaki projekat posebno trebalo pregledati i doneti konačan sud.

Jedan od građevinskih veštaka koga smo kontaktirali čak smatra da bi i na sudu bilo teško dokazati da su cene preuveličane.

“Teško je uopšte i utvrditi šta je realna cena radova. U praksi, to je cena koje dve strane ugovore u datom trenutku i okolnostima”, objašnjava on.

S molbom da daju procenu o vrednosti radova obratili smo se i Gradskom zavodu za veštačenja Beograda. U telefonskom razgovoru poručeno nam je da se obratimo dopisom, što smo i učinili, ali nam odgovor nije stigao.

Ipak, u poređenju sa troškovima rekonstrukcije pojedinih komercijalnih poslovnih objekata, cene renoviranja objekata Fonda PIO su značajno više. Prema pisanju medija, privatni investitori su u rekontrukciju zgrade BIGZ u Beogradu uložili 40 miliona evra. S obzirom na to da je površina ovog objekta oko 40.000 kvadratnih metara, okvirna cena radova je oko 1.000 po kvadratu. Nešto viša cena je bila u slučaju rekonstrukcije Sava centra, objekta čiji je ukupna površina 100.000 kvadratnih metara. Prema tvrdnjama investitora, u rekonstrukciju objekta uloženo je 118 miliona evra, što je 1.180 evra po kvadratnom metru.

Radove dobijale iste firme, najčešće bez konkurencije

Na kraju, upitno je po kojim kriterujumima su odabrani izvođači radova za rekonstrukciju jer je u većini slučajeva na tenderima bila samo jedna ponuda. Poslove su dobijali konzorcijumi firmi, sa istim ili sličnim sastavom. U šest slučajeva, nosilac ponude bila je firma Premijus doo iz Beograda, osnovana 2017, čija je vlasnica i direktorka Danijela Padežanin. Ova firma dobijala je poslove i na drugim državnim tenderima, praveći usput i mali iskorak u medije. Premijus doo je 2023. kupio lokalne Nedeljne novine iz Bačke Palanke za 14.057 evra, ali vlasnica javnosti nije htela da otkriva šta namerava da uradi s tim medijem.

Takođe, poslove na rekonstrukciji objekata su Fonda PIO, kao član konzorcijuma ili nosilac ponude, dobijali i GAT iz Novog Sada, Somborelektro, Tesla sistemi i još niz firmi.

BIRN Srbija je pokušao da pojedine informacije i dokumente dobije od Fonda PIO, po osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Između ostalih, tražili smo da nam odgovore koje stručne službe unutar Fonda PIO ili spolja angažovani stručnjaci su predlagali ili odlučivali o obimu i vrsti radova za sve pomenute objekte i po kojim kriterijumima. Takođe, tražili smo informacije o tome u kojim slučajevima su izmeštane kancelarije zbog radova na objektima, kao i da nam se dostave troškovi zakupa i faksimili ugovora o zakupu za slučajeve gde se to dešavalo.

Na sve zahteve za informacijama i dokumentacijom, iz Fonda PIO su odgovorili samo jednom rečenicom.

“Svi radovi (rekonstrukcije i adaptacije) koji su vršeni na objektima Republičkog fonda PIO su sprovedeni u putpunosti u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, te je i dokumentacija koja se odnosi na tražene podatke javno dostupna na portalu javnih nabavki”, glasio je odgovor Fonda PIO.

***