1
Sezona letnjih odmora se približava, a mnogi će otputovati u inostranstvo uz strah od korišćenja platnih kartica, zbog previsokih provizija. Uz oprez i pridržavanje saveta, korišćenje platnih kartica na letovanju, turiste ne mora da odvede u bankrot i finansijsku noćnu moru.
Pre samog putovanja, korisnik kartice treba da ode u svoju banku i proveri da li uopšte njome može da plaća u inostranstvu. Takođe, treba se konsultovati u vezi sa troškovima i naknadama korišćenja kartice “preko”.
Većina građana neprijatno se iznenadi kada vide koliko im je novca banka skinula zbog provizije prilikom korišćenja bankomata u inostranstvu, ali i zbog troškova koji nastaju prilikom konverzije valute tokom plaćanja karticom.
Visina provizije zavisi, kao i u Srbiji, od iznosa koji se podiže, same banke, ali i vrste kartice.
PROČITAJTE JOŠ
Iz Narodne banke Srbije savetuju građane koji na prodajnom mestu u inostranstvu ne mogu da plate direktno karticom, pa moraju da podignu novac sa bankomata, za to koriste platnu, a ne kreditnu karticu, jer su provizije u tom slučaju niže.
Takođe kažu da postoji česta zabluda kod korisnika, a to je da banke u inostranstvu neće da naplate proviziju za podizanje novca s bankomata ako pripada istoj grupaciji kao i banka koja je izdala karticu u Srbiji. Ipak, provizija će biti naplaćena, osim ako su banka u Srbiji i ona u inostranstvu regulisale to pitanje, što može da se proveri s bankom ovde, pre putovanja.
“Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji”, tvrde iz NBS.
Kao i u Srbiji, i u inostranstvu se provizija kreće od minimalnog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, te se našim turistima dešavalo da provizija koju im banka naplata bude veća od samog iznosa novca koji je podignut sa bankomata. Za veće iznose novca od određenog minimuma, banke naplaćuju proviziju u određenom procentu sume koja se podiže.
Provizije se kreću od jedan do tri odsto, a fiksna naknada za podizanje manjeg iznosa ide od tri do pet evra po transakciji. Za podizanje novca na šalteru banke, provzijia, ali i fiskna naknada uglavnom su iste. Naravno, treba imati u vidu da ovi iznosi mogu da variraju.
“Neophodno je da vodite računa o visini novčanih sredstava koje nameravate da podignete na dnevnom nivou, budući da pojedine banke imaju ograničenje u pogledu ovog iznosa”, kažu iz Centralne banke.
Na primer, u Austriji ne može da se podigne više od 400 evra tokom dana, a u nekim državama je ovaj iznos još manji.
Takođe, kažu da je bolja opcija od podizanja novca sa bankomata direktno plaćanje preko POS terminala u, primera radi, prodavnicama ili ugostiteljskim objektima. Naime, u tom slučaju se provizija često ne naplaćuje, a i kada se naplaćuje, znatno je niža nego na bankomatima.
Naravno, pre samog plaćanja, turisti treba da provere da li prodajno mesto prima tip kartice koju imaju. To može da se utvrdi zahvaljujući nalepnicama na prodajnim mestima, ali iz NBS ipak savetuju turiste da, za svaki slučaj, to provere i sa prodavcem.
Oni turisti koji imaju dinarski račun, prilikom plaćanja u inostranstvu, moraće da plate troškove konverzije u onu valutu koja se koristi u državi u koju su otputovali. Visina ovog troška varira od banke do banke, a naravno, zavisi i od valute. Inače, prilikom plaćanja, banka neće odmah “skidati” novac sa računa, već će ga rezervisati u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti. Dakle, iako nije zvanično naplatila trošak, banka je ovim potezom onemogućila korisniku da taj novac potroši, a ona će ga sa računa skinuti kasnije.
Ipak, postoji način da se ovaj trošak izbegne – otvaranje deviznog računa koji će biti povezan sa platnom karticom. Međutim, tada treba obratiti duplu pažnju.
“Ukoliko vršite plaćanje u valuti koja je različita od valute koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju”, upozoravaju iz NBS.
To u praksi znači da, ako neko ko ima devizni račun u evrima, a putuje u Ameriku, te tamo plaća u dolarima, banka će prvo da izvrši konverziju dolara u dinare, a potom u evre, a onda će taj iznos da rezerviše.
Ako se, do momenta “skidanja” rezervisanog novca promeni kurs, odnosno vrednost dinara padne, korisniku će biti skinuto više novca, u skladu sa novom vrednošću.
Takođe, banke širom Srbije savetuju korisnike da, ako im prodavac u inostranstvu ponudi da račun iskaže u dinarima, ne treba prihvatiti tu ponudu, jer su uslovi povoljniji ako to uradi banka.
Ako turisti neko ukrade karticu tokom putovanja, ili je izgubi, tada važe ista pravila kao o u Srbiji.
Dakle, odmah treba da obavesti banku, koja će potom da blokira karticu kako niko ne bi mogao da je korisrti. Takođe, aplikacije za mBanking nude opciju svojim korisnicima da sami blokiraju karticu. Ako karticu pronađu, pomoću aplikacije mogu sami i da je odblokiraju.
A ako bankomat “proguta” karticu, takođe treba kontaktirati banku u Srbiji, a novu će korisnik dobiti tek po povratku u Srbiju.
BONUS VIDEO Plaćanje karticom, plastični novac
