1
Vesti o internet prevarama i ljudima koji su na ovaj način izgubili novac sve su češće. Lažne nagradne igre, pozivi za ulaganja sa nadrealno velikom dobiti, obaveštenja o prilivu novca iz inostranstva i različita bezbednosna obaveštenja - sve su ovo načini na koji prevaranti pokušavaju da se domognu novca korisnika banaka. Međutim, uz malo obazrivosti, svako može da se zaštiti od internet prevaranata, te da bude siguran da niko neće moći da zloupotrebi njihove lične podatke ili novac.
Takozvani „fišing“ napadi su vrsta internet prevare, u kojima prevaranti svoje žrtve navode na otkrivanje poverljivih podataka, sa ciljem zloupotrebe istih.
Jedna od najčešćih vrsta prevara su lažne nagradne igre i pozivi za ulaganja sa nerealno visokom dobiti.
PROČITAJTE JOŠ
1
0
0
Za ovu vrstu prevare karakteristični su lažni oglasi na društvenim mrežama koji nude mogućnost „lake zarade“ ili poklona za koje je potrebno kliknuti na internet stranicu, a potom popuniti anketu koju korisnicima navodno šalje upravo njihova banka.
Druga varijanta je da je potrebno popuniti prijavu u koju se unose lični podaci.
Iz jedne banke u Beogradu kažu da su do sada neke od prevara nudile žrtvama da investiraju 23.000 dinara, a onda mesečno zarađuju 131.000 ili da već u prvom mesecu zarade 720.000.
Dakle, ako je previše dobro da bi bilo istinitio – verovatno i nije istinito.
Druga vrsta prevare su lažna obaveštenja o prilivu novca iz inostranstva. U ovom slučaju, potencijalna žrtva prevare dobija mejl u kojem se navodi da je dobio priliv novca na devizni platni račun, ili devizni račun pravnog lica, a koji od njih traži da ostave svoje lične podatke ili odgovore na mejl.
„Ukoliko ne očekujete priliv koji se navodi i ukoliko mejl nije poslat sa verifiovane adrese banke, obrišite maliciozni mejl i ne odgovarajte na njega“, upozoravaju iz banke.
„Bezbednosno upozorenje – potrebna je verifikacija“ ili „Vaša kartica je privremeno blokirana“ su primeri još jedne česte prevare. Ovakva obaveštenja prevaranti takođe šalju mejlom, a cilj je da žrtve odaju svoje poverljive podatke, poput broja platnog računa, kartice, JMBG-a ili broja mobilnog telefona.
1. Ne odgovarajte na sumnjive mejlove i SMS-ove
Iz banke savetuju da, na prvom mestu, građani budu obazrivi ako im je mejl adresa pošiljaoca nepoznata. Na takve, sumnjive mejlove, ne treba odgovarati. Takođe, ne treba odgovarati ni na SMS poruke koje zahtevaju bilo kakvu hitnu reakciju primaoca.
2. Ne ostavljajte lične podatke
Sledeći savet za građane je da ne ostavljaju svoje privatne podatke na internetu kada im neko zatraži neko ažuriranje ili verifikaciju podataka. Posebnu pažnju, savetuju iz banke, građani treba da obrate ukoliko se od njih traže podaci o platnom računu ili kartici, a pogotovo kada se radi o CVV2/CVC2 broju kartice. To je inače kod od tri cifre, koje jedine nisu izbočene,a nalazi na poleđini kartice, na desnoj strani bele trake i zapravo je sigurnosni broj kartice koji se često koristi prilikom onlajn kupovine.
3. Odmah javite banci
Takođe, savet za sve građane koji dobiju mejl sa lažne bankarske adrese, jave ovo bankama čiji su korisnici.