0
Prevaranti ponovo napadaju – i to kao "zastupnici banaka". Naime, u poslednjem slučaju obmane građana, o kome je obavestilo udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva", grupa prevaranata zove građane telefonom, predstavljajući se kao službenici banaka i nudeći povraćaj novca od troškova obrade kredita. Zahtevaju od građana da spreme kopiju ugovora o kreditu i ličnu kartu, nakon čega oni dolaze na kućnu adresu, nudeći "ugovor o uplati novca na račun", pre kog je, naravno, potrebno njima uplatiti određenu proviziju. Zbog sve češćih prevara koje je sve teže prepoznati, pitali smo sagovornike na koji način građani mogu da lako prepoznaju takve aktivnosti i na taj način se zaštite.
„Konkretno za ovaj slučaj je važno znati da banke nikada nisu dobrovoljno pozivale korisnike da im vrate novac za troškove obrade kredita, čak ni one koji su ih tužili, a kamoli one koji nisu. Prevaranti pozovu ljude, predstave se kao zastupnici banaka, a onda kroz različita pitanja dođu do potrebnih informacija. Dakle, pitaju ljude da li imaju kredit, u kojoj banci, a onda kažu da su iz te banke i da žele da vrate novac. A čim neko nudi da vrati novac, to je sumnjivo, jer ko u ovoj zemlji vraća bilo šta“, kaže Gavrilović.
Takođe, on naglašava da advokati banaka nikada nisu išli na kućne adrese i da se po tome takođe može utvrditi da je reč o prevari.
Banke se građanima mogu obraćati na dva različita načina – preko nekih kol centara ili pisanim putem.
Kada je reč o pisanoj formi pokušaja prevare, Gavrilović navodi dve varijante kako se oni mogu prepoznati.
Prva stvar je proveravanje pravopisnih grešaka.
Pročitajte još:
„Često se dešava da su prevaranti iz nekih stranih zemalja i šalju poruke sa stranih brojeva. U tom slučaju, velika je verovatnoća da koriste Gugl translejt i da će biti pravopisnih grešaka. Po tome lako možete zaključiti da se radi o prevari“, ističe naš sagovornik.
I ovde na osnovu teksta poruke možete zaključiti da li ona dolazi od legitimnog izvora ili ne.
„Ako nema pravopisnih grešaka, onda je vrlo moguće da su prevaranti odavde, ali je onda sledeće što treba da proverite link. Ako on izgleda čudno i razlikuje se od zvaničnog koji banka ili, na primer, pošta ima, možete biti sigurni da je reč o prevari“, kaže Gavrilović.
On dodaje i da prevaranti uvek posežu za varijantama gde se nude neke nagradne igre, posebne pogodnosti, popusti i slično, budući da se mnogo ljudi „peca“ na to.
„Najbitnija stvar, u svakom slučaju, jeste da nikada ne dajemo novac unapred“, zaključuje Gavrilović.
Kako su za Nova.rs rekli iz Erste banke, takozvane fišing prevare je sve teže prepoznati, budući da su prevaranti sve veštiji u tome što rade, zbog čega je važno da se građani vrlo obazrivo ponašaju prilikom svake internet aktivnosti i da uvek budu skeptični po pitanju zaštite ličnih podataka.
„Osnovni savet korisnicima je da sumnjive oglase i ponude, naročito one koje nude brzu zaradu i zvuče suviše dobro da bi bile istinite, ignorišu, da ne klikću na linkove i ne popunjavaju nikakve registracione prijave. U ovom slučaju ne rizikuju da izgube samo iznos koji su spremni da investiraju. Unosom broja kartice, računa i lozinki praktično predaju kriminalcu u ruke informacije na osnovu kojih bi mogao da im uzme sav novac sa računa“, dodaju.
Oni daju i nekoliko dodatnih, praktičnih saveta kako da se građani zaštite od prevara:
– Ne otkrivajte lične podatke putem društvenih mreža i nikada ne šaljite lične dokumente putem mreža i aplikacija za poruke, a naročito ako se radi o navodnoj nagradnoj igri ili konkursu.
– Ne žurite sa otvaranjem linkova i priloga.
– Pristupajte portalu za elektronsko bankarstvo isključivo preko sajta banke, a ne preko pretraživača ili linka koji vam je stigao u nekom iznenadnom mejlu.
– Ukoliko dobijete e-mail naizgled od vaše banke, u kom vam banka traži da unesete korisničko ime i šifru, ili druge pristupne podatke, nemojte to činiti – banke vam to nikada neće tražiti. Pogledajte adresu sa koje vam je stigao mejl i verovatno ćete uočiti neku nepravilnost.
– Proverite legitimnost URL adrese i da li postoji simbol katanca. Ako link koji ste navodno dobili od banke vodi na stranicu čija se adresa makar u jednom slovu razlikuje od zvanične adrese vaše banke, to ukazuje na fišing sajt. Katanac sugeriše da je sajt validan i sa zaštićenom komunikacijom.
– Obratite dodatno pažnju kada se traži unos podataka o bankovnoj kartici, posebno kada je reč o CVV broju. Fotografije kartice se ne šalju prilikom legitimnih onlajn plaćanja.
– Korisnički podaci za elektronsko bankarstvo se ne unose prilikom plaćanja, to je siguran znak da je prevara u pitanju.
I na kraju, oni takođe ističu da treba da proverite da li postoje pravopisne greške u tekstu, jer mogu biti jedan od pokazatelja prevare.
A ukoliko ste već kliknuli na link ili preuzeli sumnjivi dokument, banka savetuje sledeće:
– Ako ste dali svoje podatke o bankovnom računu ili već izgubili novac, odmah obavestite banku.
– Ukoliko koristite službeni telefon ili laptop, pozovite IT službu svoje firme.
– Aktivirajte antivirus program i izaberite opciju full scan.
– Ako ste nesmotreno ostavili svoju lozinku, odmah promenite lozinke na svim nalozima.
BONUS VIDEO Gavrilović o obmani potrošača: Izvršitelji naplaćuju po tri ili četiri puta isti dug
