1
Milion penzionera u Srbiji mesečno živi sa prihodima do 30.000 dinara. Penzije oko trećine njih ne premašuju 15.000 dinara. Najniža primanja imaju poljoprivredni penzioneri - tačno 2.130 njih prima starosnu penziju manju od 5.000 dinara. Ipak, kako za portal N1 navodi Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, postoje ekonomski još ugroženiji građani, a to su - stara lica bez prava na penziju. On ističe da Srbija već danas ima raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija.
U Srbiji, prema podacima Fonda PIO ima 1,68 miliona penzionera. Od tog broja 62 odsto, odnosno više od milion penzionera, živi sa primanjima manjim od 30.000 dinara mesečno, pokazuju aprilski podaci mesečnog izveštaja Fonda PIO, piše N1.
Statistički, poređenje sa zaradama i troškovima života to izgleda ovako: prosečna penzija u Srbiji je 29.374 dinara, prosečna plata (martovska) 65.289 dinara, a prosečna potrošačka korpa (februarska) za tročlano domaćinstvo – 74.892,57 dinara.
Povezane vesti:
„Penzioneri nisu homogena kategorija – većina ima male, a mnogi veoma male penzije od kojih mogu jedva da preživljavaju. S druge strane, kod nas je razlika između najniže i najviše starosne penzije 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja. Na primer u Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5. U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, uvedena je neka vrsta socijalne penzije, dok kod nas veliki broj starih lica nema nikakvu penziju“, kaže za portal N1 Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Broj korisnika i iznos penzija za sve kategorije osiguranika do iznosa od 30.000 dinara može da se vidi i u delu tabele iz mesečnog izveštaja PIO fonda.
Od ukupnog broja penzionera – 1.678.367, penziju je po osnovu zaposlenosti steklo 1.418.569 građana, pokazuju podaci PIO fonda za april 2021. Po osnovu obavljanja samostalne delatnosti penziju prima 101.960 građana, dok poljoprivrednih penzionera ima 157.838.
Iako poljoprivredni penzioneri spadaju u kategoriju sa najmanjim primanjima, Arandarenko ukazuje da su još ugroženija – stara lica bez prava na penziju.
Među njima je, navodi – najviše staračkih poljoprivrednih domaćinstava.
„Paradoksalno, pošto se naš penzijski fond jednom trećinom puni iz opštih poreza, svaki put kada takva lica plate npr. akcizu na benzin, ili kupe nešto u prodavnici, oni finansiraju penzije drugih, imućnijih penzionera, dok oni po tom osnovu ne mogu da ostvare nikakvo pravo“, ukazuje Arandarenko.
To je, kaže, delimično relikt socijalizma, u kome su ljudi podsticani da rade u društvenom (a sada privatizovanom) nepoljoprivrednom sektoru.
„A, delimično je i relikt neoliberalnih reformi pre dvadesetih godina, kada je povećanje razlika u penzijama moralo da bude dodatno finansirano iz opštih prihoda države“, navodi naš sagovornik.
Crna i siva zona rada nije nepoznanica radnicima u Srbiji – često se dešava da rade neprijavljeni pa nemaju upisan staž ili ako i imaju neku vrstu ugovora prijavljeni su na minimalac pa su i pripadajući porezi i doprinosi niski. Ima i onih koji su „regularno zaposleni“, a ipak im se krše radna prava – nemaju platu dok su na bolovanju, a na ime plate primaju iznose i manje od minimalne zarade.
I ranije je bilo nagoveštaja da bi trebalo uvesti garantovanu penziju u vidu određenog, iako simboličnog – mesečnog iznosa koji bi primali građani Srbije sa navršenih 65 godina života, koji nemaju dovoljno staža ni za starosnu penziju. Poslednji put – u maju, kada je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavljivao da će predložiti uvođenje minimalne garantovane penzije od oko 12.000 dinara – kao socijalnu kategoriju za starije građane koji nisu stekli uslove za penziju, nemaju imovinu, niti primaju socijalnu pomoć.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da već sada postoje raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija, ali da bi taj novac trebalo preraspodeliti na sva stara lica – i ona koja imaju i koja nemaju penziju.
„Ne samo što postoji moralni osnov, nego već danas postoje i raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija. Kada bi se tih tri do četiri odsto BDP iz opštih poreza države kojima se dopunjavaju sadašnje penzije kroz jedan duži tranzicioni period prilagođavanja preraspodelilo na sva stara lica – kako na sadašnje penzionere, tako i stara lica koja nemaju nikakve penzije – siromaštvo starijih lica moglo bi da bude značajno smanjeno“, ukazuje Arandarenko.
Obrnuto, ako se zadrže postojeća pravila u dužem periodu, socijalne razlike između starih lica samo će se, smatra – produbljivati.
„Jer, sada je sve više ‘tranzicionih gubitnika’, onih koji su izgubili posao tokom 90-ih i 2000-ih, ili ostali zaglavljeni u sivoj ekonomijii, penzioniše sa vrlo niskim penzijama od kojih često ne može da se živi, ili ulaze u starost bez prava na bilo kakvu penziju“, zaključuje Mihail Arandarenko.
Rizik od siromaštva
Prema zvaničnoj statistici iznos od 19.381 dinar predstavlja prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo.
Prema Anketi o prihodima i uslovima života, koju je Republički zavod za statistiku objavio u oktobru 2020, stopa rizika od siromaštva kod građana starijih od 65 godina u 2019. godini iznosila je 21,1 odsto i veći je kod žena – 23,2 odsto, dok kod muškaraca iznosi 18,3 odsto.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
