OTKRIVAMO Toma Mona u roku od 4 dana postavljen na dve direktorske pozicije, a zadržao je i dve državne funkcije

Tomislav Momirović podneo je ostavku na ministarsku funkciju tek 20 dana nakon tragedije u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 15 osoba, među kojima i deca.

Iako je u vreme njegovog mandata najveći deo stanice rekonstruisan, nije bio na spisku uhapšenih u akciji u kojoj je priveden i Goran Vesić, koji ga je nasledio u Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture.

Nema čak informacija ni da je kao građanin dao izjavu nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a spekulisalo se čak i da je u bekstvu.

Međutim, Momirović je prvo viđen na jednoj sahrani, potom i u porodičnom hotelu, a u poslednjih šest dana postavljen je na dve direktorske pozicije. Prvo je 6. decembra imenovan za direktora kompanije MHM Holding. Kako je Nova.rs već pisala, on je u avgustu ove godine postao vlasnik ove firme, koja je vredna čak 20,5 miliona evra. Naime, u njegovoj imovinskoj karti, koja je objavljena na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, piše da je nominalna vrednost te kompanije 2.399.643.000 dinara.

Među dokumentacijom koja je objavljena na sajtu Agencije za privredne registre, vidi se da su prethodno vlasnici te kompanije bili njegovi otac i majka Đorđe i Nada Momirović.

To nije jedine direktorska funkcija koju obavlja. On je 10. decembra imenovan i za direktora kompanije “Mona plaza propertis”. Ta kompanija je inače ćerka firma MHM Holdinga, a kako piše na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, oba privredna društva imaju delatnost holding kompanija. Pod tim nazivom inače rade porodični hoteli Momirovića.

Zanimljivo je međutim što Momirović, makar zvanično, i dalje obavlja dve državne funkcije. Iako više nije ministar, on je član Upravnog odbora Fonda za razvoj, po osnovu čega zarađuje 85.066 dinara, kao i predstavnik u Skupštini preduzeća Serbia China Industrial Park Mihajlo Pupin, ali tu ne ostvaruje prihode. To se navodi u njegovoj imovinskoj karti, koja je objavljena na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, a ažurirana je 28. novembra, osam dana nakon ostavke.

Tomislav Momirović je sa funkcije ministra otišao 20. novembra, a u tekstu ostavke nije bilo ni reči o tragediji u Novom Sadu i osećaju bilo kakve odgovornosti za smrt 15 ljudi. U dokumentu koji je tada prosledio premijeru Milošu Vučeviću on je izrazio zahvalnost predsedniku Srbije.

„Obaveštavam vas da podnosim ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine. Zahvalan sam predsedniku Republiku Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju i odlikovanju. Za njega i za Srbiju uvek sam tu“, napisao je Momirović.

Zbog tragedije u Novom Sadu uhapšeno je 13 osoba, među kojima je bio i Goran Vesić, ali Momirovića nije bilo na spisku. A baš u njegovo vreme izvođeno je najviše radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Sudeći po detaljima iz ugovora koje je objavio Insajder, sve što se radilo na Železničkoj stanici trebalo je da prate predstavnici resornog Ministarstva, na čijem čelu je 2021. godine, u vreme kada su počeli radovi na rekonstrukciji, bio upravo Tomislav Momirović. Najviše dokumenata, pa i sama građevinska dozvola, izdati su u njegovom mandatu.

U vreme Momirovićevog ministrovanja 19. marta 2022. godine stanica je „ulickana“ za dolazak mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića prvim brzim vozom „soko“ od Beograda do Novog Sada. Kako je tada pisao portal 021.rs, videlo se da je stanica samo delimično obnovljena. Deo stanične zgrade prema Kisačkoj ulici koji je bio nezavršen, bio je prekriven velikom zavesom od više stotina kvadrata. Šest meseci nakon „šminkanja“ za prvi brzi voz, u septembru 2022. zgrada je počela da prokišnjava i delimično je zatvorena.

Samo mesec dana kasnije, resor građevine i saobraćaja preuzima Goran Vesić, koji je na tom mestu bio i u vreme drugog svečanog otvaranja stanice u julu ove godine, ali i velike tragedije 1. novembra urušavanje nadstrešnice ubilo 14 ljudi. Vesić je, za sada, jedini iz lanca nadležnih koji je nekoliko dana posle tragedije i pod pritiskom javnosti, podneo ostavku. Bio je i među uhapšenima, ali je posle šest dana pušten na slobodu.