2
Kada je poslednji put usvojen zakon o ozakonjenju 2015. godine, procenjivalo se da u Srbiji ima oko 1,5 miliona nelegalnih objekata. Zakon koji je tada donet nije dao opipljive rezultate, pa su iste brojke bile aktuelne i 2020. kada je Ministrastvo građevinarstva od Zorane Mihajlović preuzeo Tomislav Momirović. U dvogodišnjoj eri ministra Tome Mone na čelu građevinskog resora, u Srbiji je niklo još najmanje milion nelegalnih objekata.
Prvi zakon kojim je država htela da nelegalnu gradnju vrati u legalne tokove donet je još 1997. godine. Posle toga, usledilo je još šest zakona i nekoliko izmena, a trenutno važeći je onaj iz 2015. godine, koji je dopunjen tri godine kasnije.
Nijedan od ovih zakona nije dao očekivane i najavljene rezultate.
Sudeći prema najavama predstavnika vlasti, na pomolu je novi Zakon o legalizaciji, koji bi trebalo da rezultira ‚,masovnom legalizacijom‘‘.
Prema poslednjim zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), stigli smo dotle da u Srbiji ima oko pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar, a da je polovina nelegalna.
Toma Mona i „procvat“ bezakonja
Rešavanje problema bespravne gradnje, od 2000. bio je adut svih ministara građevine počev od Velimira Ilića, Milutina Mrkonjića, zatim kadrova SNS Zorane Mihajlović i Tomislava Momirovića, a sada i Gorana Vesića.
Zanimljiv podatak je da se 2012. godine procenjivalo da ima 1, 3 miliona nelegalnih objekata. Do 2015. kada je donet poslednji zakon brojka je stigla do 1,5 miliona.
Momirović preuzima ministarstvo 2020. nakon čega sledi, reklo bi se „procvat“ bezakonja u građevinskom sektoru.
Za dve godine njegovog mandata broj nelegalnih objekata porastao je za najmanje milion. Ako se ima u vidu da su neki objekti legalizovani, ta brojka je sgurno i veća.
On je za ,,kočenje‘‘ legalizacije okrivio komplikovanu proceduru, iako su njegovi prethodnici tvrdili suprotno. Nije objasnio zašto je dozvolio masovnu divlju gradnju. Za njega je i nelegalni objekat na Pančićevom vrhu postao legalan.
Niko nije sprečio divlju gradnju
Ono što je činjenica, jeste da taksa za legalizaciju od 5.000 dinara za objekat do 100 kvadrata, nije stimulisala dovoljno građane da legalizuju svoje nekretnine.
S druge strane nelegalnu gradnju nije zaustavilo ni to što je gradnja bez dozvole krivično delo.
Da zakon donet 2015. nije zaustavio divlju gradnju saglasna je i naša sagovornica advokatica Jovana Čapaković, menadžer odeljenja za nekretnine i izgradnju u Advokatskoj kancelariji VP Law Firm.
,,Ideja i zamisao zakona iz 2015., bila je da se legalilzuju objekti i radovi koji su izvedeni do tog trenutka, a da se sa druge strane pojednostave procedure za dobijanje građevinskih dozvola i da se na taj način motivišu investitori da postupak gradnje usmere ka zakonski predviđenim procedurama. Mađutim, u praksi su se viđala rešenja o ozakonjenju doneta čak i u situacijama kada je bilo evidentno da nisu ispoštovane zakonske pretpostavke za dozvolu ozakonjenja.
S druge srtane nisu primećeni adekvatni napori nadležnih institucija usmerenih ka konkretnim akcijama za rušenje nelegalnih objekata. Mi se, kao kancelarija, u praksi nismo susreli ni sa jednim takvim rešenjem o rušenju nelegalnog objekta, koje je bilo sprovedeno do kraja, čime bi se poslala jasna poruka investitorima’’, istakla je advokatica.
Dodaje i da je u lokalnim samouprava angažovan nedovoljan broj službenika na poslovima ozakonjenja i smatra da bi trebalo kreirati digitalne platforme, koje bi građanima omogućile lakše podnošenje zahteva i kasnije praćenje svog predmeta.
BONUS VIDEO: Divlja gradnja na Savskom nasipu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
