Telekom spreman da se još zaduži: Na dnevnom redu nova emisija obveznica

Koliko će se Telekom nanovo zadužiti, i u koju svrhu, kako piše N1, javnosti još nije poznato. Informacije o tome koliko će biti vredna nova emisija obveznica koju Telekom Srbija planira da emituje na međunarodnom tržištu znaće samo akcionari koji u posedu imaju bar milion akcija Telekoma, odnosno 0,1 odsto udela u vlasništvu ovog državnog preduzeća.

Vanredna sednica Skupštine akcionara Telekoma Srbija, na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda i „usvajanje Odluke o emisiji hartija od vrednosti Telekoma na međunarodnom finansijskom tržištu“, zakazana je za 14. oktobar.

Ako je sudeći prema prošloj emisiji korporativnih obveznica, i novo zaduživanje Telekoma bar delom bi se moglo iskoristiti za namirenje postojećih dugova.

„Svrha izdavanja obveznica je finansiranje poslovnih potreba izdavaoca (Telekoma), uključujući refinansiranje postojećih finansijskih obaveza i finansiranje unapređenja poslovnih aktivnosti“, stoji u Odluci o izdavanju korporativnih obveznica Telekoma Srbije od 15. septembra 2020. godine.

Podsetimo, za godinu dana, 25. septembra, Telekomu Srbije na naplatu stižu obveznice koje je emitovao u jeku pandemije koronavirusa – 25. septembra 2020. godine, prikupljajući tako neophodna finansijska sredstva.

Tada je Telekom emitovao i prodao ukupno 2.350.000 komada korporativnih obveznica, nominalne vrednosti 10.000 dinara – za ukupno 23,5 milijardi dinara, što je oko 200 miliona evra.

Aprila te 2020. godine, Vlada Srbije najavila je paket mera za ublažavanje efekata pandemije kovida 19, koji je uključivao i pojednostavljen postupak izdavanja korporativnih obveznica i omogućavanje Narodnoj banci Srbije da te obveznice otkupi na sekundarnom tržištu.

Telekom Srbija je 25. septembra 2020. emitovao svoje prve korporativne obveznice u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, što je bilo oko 200 miliona evra.

Kupci obveznica bile su komercijalne banke u Srbiji, od kojih je hartije potom otkupila NBS.

„Obveznice su emitovane u iznosu od 23,5 milijardi dinara, sa rokom dospeća od pet godina i po kamatnoj (kuponskoj) stopi ispod četiri odsto (3M BELIBOR+2,95 p.p, što iznosi 3,97%)“, saopštila je tada Narodna banka Srbije ističući da su ove hartije u potpunosti dinarske i da „ne nose nikakav devizni rizik, što ukazuje da je kompanija razmišljala prudentno i odgovorno i u smislu svođenja tržišnih rizika na najmanju moguću meru“.

U naknadnom saopštenju NBS navodi da je pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.

„Ukupan iznos otkupljenih hartija od vrednosti bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima , odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene hartije od vrednosti emitovane“, istakla je NBS.

Komisija za kontrolu državne pomoći je, kao što je portal N1 već pisao u oktobru prošle godine, donela rešenje da izdavanje korporativnih obveznica Telekoma Srbije, koje je kupila NBS – nije oblik državne pomoći. Naime, Komisija je u obaveštenju navela da je „utvrdila da je transakcija izvršena po tržišnim uslovima“.

Nakon investiranja u korporativne obveznice na primarnoj aukciji, domaće banke su određeni deo svojih hartija od vrednosti zadržale u svom portfelju, dok su deo ovih obveznica odlučile da iskoriste u okviru monetarnih operacija NBS, konstatovala je ova Komissija.

„Ukupno pet banaka je kupilo korporativne obveznice, dok su četiri banke na sekundarnom tržištu izvršile prodaju manjeg dela ukupno emitovanih obveznica. Komisija je utvrdila da su poslovne banke prodaje NBS korporativne obveznice u ukupnom (zbirno) iznosu od 8,8125 milijardi dinara, odnosno zbirno 37,5 odsto od ukupnog broja emitovanih hartija“, navodi Komisija za kontrolu državne pomoći.

Razlika između kuponske stope i kamatne stope po kojoj je NBS otkupila ove hartije iznosila je, kako navodi komisija, 0,10 procentnih poena – kuponska stopa u trenutku emisije bila je 3,97 odsto, a stopa pri sekundarnoj trgovini 3,87 odsto.