0
Epidemija koronavirusa i vanredno stanje koje je građane "zatvorilo" u stanove i kuće, značajno je podigla kupovinu vikendica u Srbiji. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je kupljena 551 vikendica, što je za 39 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.
Promet vikendica, za razliku od svih drugih nepokretnosti, beleži značajan rast u prvoj polovini godine.
Sume koje su građani izdvajali za kupovinu kuća za odmor su šarenolike i kreću se od svega 1.000 evra, koliko je koštala vikendica u Zrenjaninu, pa do čak 253.000 evra, koliko je plaćena vikendica na Zlatiboru.
Najviše vikendica vlasnika je promenilo u regionu Vojvodine, pokazuju podaci RGZ.
„Posmatrano po opštinama, najveći broj vikendica prometovan je na teritoriji opštine Inđija – 98, Beočin – 45, Novi Sad – 33, Grocka – 29, Sremski Karlovci – 28“, ističe se u izveštaju RGZ.
Interesantno je da broj ostvarenih kupoprodaja na turistički atraktivnim lokacijama ove godine nije bio značajan.
„Primetan je i veći broj kupoprodaja vikendica sa cenom većom od 20.000 evra u odnosu na isti period 2019. godine“, ističu u RGZ.
U opštini Čajetina, na poručju Zlatibora, najjeftinija vikendica prodata ove godine bila je vredna 26.000 evra. To je čak 2,6 puta više nego što je bila cena najskuplje vikendice u Šidu, prodate za 10.000 evra.
Najpovoljnije vikendice, osim u Zrenjaninu, mogle su da se kupe u opštini Valjevo – za 1.700 evra, pa u Bajinoj Bašti – za 2.600 evra, dok su po ceni od 3.000 evra ove godine prodate vikendice na području Inđije, Sremskih Karlovaca, Šida. Sledi Irig sa cenom od 3.100 evra, pa Alibunar sa 3.500 evra…
Osim za Zlatibor, kupci nisu štedeli para ni za vikendice u novosadskim opštinama. Tamo je najskuplja kuća za odmor prodata za 111.000 evra. Na području Iriga cena je bila još i veća – 130.000 evra, pa Grocke 150.000 evra, potom Inđije gde je vlasnika promenila vikendica vredna 200.000 evra
Za šest meseci vrednost kuća, stanova, drugih građevinskih objekata i zemljišta koje su promenili vlasnika, dostigla je 1,7 milijardi evra. Iako je ova vrednost manja u poređenu sa istim periodom 2019, iz podataka Republičkog geodetskog zavoda jasno se vidi da je cena kvadrata – poskupela.
U prvoj polovini ove godine sklopljeno je ukupno 40.884 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. Prosečna cena kvadrata u novogradnji bila je 1.337 evra, a u starogradnji 997 evra.
I dalje se većina nekretnina kupuje – gotovinom. Udeo stanova kljupljenih na kredit je svega 33 odsto. Iako skroman, i ovaj procenat za pet odsto je veći nego lane.
Najviše nekretnina kupuje se na teritoriji Vojvodine, gde je zabeleženo 35 odsto sklopljenih ugovora. Sledi Beograd, 27 odsto, Šumadija i zapadna Srbija 24 odsto, pa potom južna i istočna Srbija 14 odsto.
Korona je definitivno uticala na promet nepokretnosti u Srbiji. Najmanje ugovora zaključeno je upravo u aprilu, tokom trajanja vanrednog stanja – ukupno 1.902, dok je u junu ovaj broj pet puta veći – 10.228.
Na sto kupaca nepokretnosti u Srbiji – jedan je stranac, pokazuje analiza RGZ.
Muškarci i dalje prednjače kao novoupisani vlasnici nekretnina – ovaj procenat uvek je iznad 60 odsto, trenutno – 64 odsto. Dok su žene za šest meseci kupile 14.659 nepokretnosti, muškarci su pazarili 25.748.
Kupci su i dalje najčešće – građani. Udeo firmi u broju sklopljenih ugovora o prodaji je svega sedam odsto.
Prednjače Beograd i Novi Sad
Od 1,7 milijardi evra, koliko iznosi vrednost svih sklopljenih ugovora o prodatim nepokretnostima u Srbiji, najviše novca odnosi se na Grad Beograd – blizu 875 miliona evra, od čega su stanovi 594 miliona evra.
Slede Grad Novi Sad sa 199 miliona evra, Grad Niš sa 57 miliona evra, Subotica sa 28 miliona evra, Kragujevac sa 26 miliona evra, Novi Pazar sa blizu 23 miliona evra, Pančevo sa 21 milion evra i dr.
Stanovi u prvom polugodištu 2020. godine imaju najveće učešće u ukupnoj novčanoj sumi sa 57 odsto, odnosno 936 miliona evra.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
