U vreme krize kada niko ne može da predvidi koliko će rasti kamatne stope a sa njima i rate kredita, pre svega stambenih, mnogi građani se opredeljuju za pozajmicu sa fiksnom kamatnom stopom. S druge strane i banke očito razmišljaju krizno zbog čega ukidaju kredite sa fiksnom kamatnom stopom, a one koje ih imaju značajno su pooštrile uslove. Tako su sada fiksne kamatne stope duplo uvećane u odnosu na period od pre tri ili četiri godine.
Petar V. je krajem 2018. godine u jednoj banci podigao stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom od 3,5 odsto. Danas, ta ista banka nudi stambene kredite sa istim uslovom uz stopu od 6,84 odsto, što je skoro duplo više. Značajna razlika postoji i kada se uporedi ponuda od pre samo mesec dana i sada. Fiksna kamata koja se kretala oko 4,5 odsto, sada je 6,95 odsto.
Zbog neizvesnih ekonomskih prilika, rizika i rasta euribora za koji su krediti u evrima vezani, mnoge banke kredite sa ovakvim kamatama sve teže odobravaju, a neke ih čak i povlače iz svoje ponude, ostavljajući samo varijabilne (promenljive) kamatne stope.
Pročitajte još:
Kako za Nova.rs objašnjava profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić, fiksne kamatne stope su stvar poslovne politike banke i toga kako ona kalkuliše rizik.
“Sada je rizik dosta veliki. Ako se posmatra buduće kretanje kamatnih stopa, očekuje se, odnosno postoji ozbiljan nagoveštaj da će one da rastu u nekom trendu od nekoliko kvartala, a ne zna se tačno kada će krenuti ponovo da se spuštaju. Hoće u nekom trenutku, ali u celom tom periodu rizik je na banci. Onda ona to kalkuliše sa znatno velikom marginom i povećava fiksne kamatne stope ili ih čak i ukida iz ponude zbog velike nepredvidivosti”, navodi Grubišić.
Nekada razlika između fiksne i varijabilne kamatne stope nije bila toliko velika.
„Svi koji su tad propustili priliku da uzmu fiksnu kamatu i da se zaštite, sada će tu zaštitu morati da plate mnogo više. A i pitanje je koliko u potpunosti fiksnih kamata ima u ponudi. Ima kombinovanih ponuda, gde recimo banke nude fiksnu prve tri godine, a onda se prelazi na varijabilnu“, zaključuje Grubišić.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za naš portal objašnjava da su fiksne kamatne stope nešto što je stvar ponude i tražnje na tržištu.
„Fiksne kamatne stope su nešto što je stvar ponude i tražnje na tržištu. Kada imate izvesnost budućnosti, onda možete da projektujete kako će se kretati kamatne stope, odnosno da li će biti monetarna politika balansirana i da li će količina novca, ponude i tražnje biti ujednačena. I takav je bio period od prethodnih desetak godina. Međutim, u uslovima kada se promeni ponuda, tražnja, promet novca, roba i usluga, imate inflaciju i inflatorne pritiske i vrlo je teško nekom dati fiksnu kamatnu stopu, a da imate neizvesnost“, navodi Vasić.
On dodaje da i klijenti preuzimaju rizik na sebe kada razmišljaju između fiksne i varijabilne kamatne stope.
„Kada neko razmišlja između fiksne i varijabilne kamatne stope, uvek snosi jednu dozu rizika. Ako ste pre jedno 10 godina uzeli fiksnu kamatnu stopu za stambeni kredit, vi ste kredit preplatili, euribor je tada bio negativan i vi ste faktički na tom kreditu uštedeli između 500, 800, 1.500 i 2.000 evra, u zavisnosti od toga koliki ste kredit uzeli“, kaže Vasić.
Ističe da je upravo to i mana fiksne kamatne stope – iz ugla korisnika koji uzima kredit, varijabilna kamatna stopa je uvek niža u tom trenutku.
Vasić smatra da će banke, čim se inflacija smiri, a monetarni uslovi poboljšaju, što će po njegovoj proceni biti za godinu-godinu i po dana, vratiti fiksne kamatne stope u svoje ponude.
„Da li biste vi sada pozajmili nekom novac po fiksnoj kamatnoj stopi, ako znate da će inputi, troškovi, cene i sve ostalo rasti? Verovatno ne biste. I banke kao institucije vode računa o tome“, objašnjava on.
On navodi da i FED i ECB i dalje drže visoke kamatne stope, iako je u SAD inflacija počela da pada, zato što se neće prestati sa restriktivnom monetarnom politikom dok se inflacija ne vrati u normalu.
“Očekujem da će sledeća godina biti ona u kojoj će se inflacija oboriti, barem ovde u Srbiji na nekih pet do sedam odsto, a onda u 2024, ako bude sve kako treba, da se vraćamo u neke granice normale od tri odsto, plus minus 1,5“, zaključuje Vasić.
BONUS VIDEO Branko Živanović: Mart 2023. preloman kada je reč o kreditima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar