Jedno od glavnih pitanja koje se mota po glavi građanima koji odluče da podignu kredit jeste koju vrstu kamatne stope odabrati – fiksnu ili varijabilnu. Ipak, stručnjaci ističu da nema velike dileme - fiksna kamatna stopa nosi najmanje rizike i zbog toga je bolja za većinu korisnika kredita. Pored stručnjaka, razgovarali smo i sa jednim korisnikom kredita, koji je kako bi mu rate bile što povoljnije menjao vrstu kamatne stope, nije ni slutio da će mu rast euribora ponovo podići iznos rate kredita.
Glavna razlika između ove dve kamatne stope jeste to što se fiksna ne menja – kroz čitav period otplate kredita, ona ostaje ista. S druge strane, rate će se menjati kod onih koristnika kredita koji se odluče za varijabilnu kamatnu stopu – nekada će se smanjivati, a nekada povećavati, u zavinosti od promena euribora.
Koliki god da je period otplate kredita, ukoliko korisnik odabere fiksnu kamatnu stopu, njegova rata se neće menjati.
Stoga, ova vrsta kamatne stope obezbeđuje korisnicima određenu vrstu sigurnosti, s obzirom na to da se rata nikada neće povećati, ali se, isto tako, neće ni smanjiti.
Kada poredimo visinu mesečnih obaveza – fiksna kamatna stopa uglavnom je veća od varijabilne, što znači da će rata korisnika koji se odluče za ovu vrstu stope u startu biti veća nego rata korisnika koji su odabrali varijabilnu.
Ukoliko neko izabere ovu stopu, već pri samom sklapanju ugovora sa bankom, znaće koji je ukupni iznos koji će isplatiti banci, dok sa varijabilnom stopom ne postoji da vrsta garancije.
Ipak, upravo zbog toga što ni banke ne znaju kako će se kretati kamatne stope, ukoliko korisnik uzme kredit poput stambenog, na 20 ili 30 godina, postoji mogućnost da će bankar ponuditi fiksnu kamatnu stopu na određeni period, najčešće od tri do pet godina. Kada taj period prođe, kamatna stopa postaje varijabilna, što se u svetu bankarstva naziva kombinovanom stopom. Taj rizik koji „pada“ na banke ujedno je i razlog što mali broj banaka u Srbiji svojim korisnicima nudi fiksnu kamatnu stopu.
Varijabilna kamatna stopa sastoji se iz dva dela: fiksne doplate, odnosno marže banke i promenljive vrednosti euribora, kamate koja je vezana za kredite u evrima.
Upravo promenljivi deo kamate utiče na promene rata – kada se promeni vrednost euribora, menja se i visina mesečne rate. Inače, banke nemaju nikakav uticaj na promene euribora.
Dakle, ukoliko korisnik odabere varijabilnu kamatu stopu, postoji rizik da će se, zbog povećanja euribora, povećati i mesečne obaveze. Ovo je poseban rizik ukoliko su u pitanju dugoročni krediti, koji se otplaćuju i po nekoliko decenija, s obzirom na to da je nemoguće prognozirati kretanja euribora na toliki vremenski period.
Kada su u pitanju dinarski krediti, kamatna stopa se sastoji iz fiksne doplate i belibora. To je kamatna stopa po kojoj banke u Srbiji međusobno pozajmljuju novac, a koja takođe može da se menja.
Upravo zbog toga važno je pitanje da li su mesečna primanja potencijalnog korisnika kredita stabilna, kako bi, čak i ukoliko dođe do povećanja rate, mogao da namiri svoje obaveze prema banci.
Stoga, važno je, pre donošenja konačne odluke, prihvatiti mogućnost da će možda naići neočekivani i neplanirani troškovi.
Kako za Nova.rs objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić, važno je da budući korisnik kredita dobro razmisli pre nego što donese odluku, ali postoje određene prednosti koje fiksnu kamatnu stopu izdvajaju kao bolju.
„Ova kamatna stopa ostaje uvek ista, korisnik kredita zna koliko će plaćati i danas i za 25 godina. Fiksna stopa je viša od varijabilne, jer se banka osigurava od rizika, a na klijentu je da proceni da li može da otplati nešto više. S druge strane, varijabilna stopa je dobra kada se vodi politika jeftinog novca, što je bilo pre pola godine do godinu dana, kada je euribor bio negativan. Tada je i kamata bila niža od tri odsto, a nakon promene tromesečnog euribora, ona će iznositi 4,75 odsto“, kaže Savić.
Iako je ovo značajna promena, naš sagovornik kaže da trenutne okolnosti ne znače da kamate neće opet biti niske, ali da to sada niko ne može sa sigurnošću da kaže.
Kao najveću manu varijabilne kamatne stope Savić izdvaja to što korisnik kredita nema nikakvu kontrolu I ne može da utiče na njenu promenu.
Takođe, euribor, a samim tim i kamate, povećavaju se u kriznim vremenima, što korisnika kredita može dovesti u situaciju da mu je sve teže ili čak nemoguće da isplaćuje kredit.
Naš sagovornik ipak ističe da je iznos kamate podložan promeni čak i kada se korisnik opredeli za fiksnu stopu.
„Visina kamate zavisi od visine evra, te ukoliko dođe do promene kursa dolazi i do promene kamate. Mi dugo imamo fiksni kurs evra, što može da se promeni u jednom trenutku, ali je rizik mnogo manji, pogotovo što bi se tada promenio i euribor, a samim tim i kamate sa varijabilnom stoplom. Sve u svemu, uvek bih savetovao fiksnu kamatnu stopu“, zaključuje Savić.
S druge strane, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ističe da postoje situacije u kojima je bolje odlučiti se za varijabilnu stopu.
„Može da se desi da je fiksna kamatna stopa za tri procentna poena veća od varijabilne, a to je objektivno prevelika cena te zaštite koju ona inače nosi“, kaže sagovornik portala Nova.rs.
Ipak, ako je razlika pola procentna poena, Grubišić kaže da tada ne treba ni razmišljati o varijabilnoj, jer je najbolja osobina fiksne stope upravo to što nudi sigurnost korisniku kredita.
Osim sa stručnjacima, razgovarali smo i sa jednim korisnikom kredita, Janko Milić koji je pozajmicu za kupovinu stana uzeo pre 15 godina.
„Tada su me svi savetovali da uzmem kredit sa fiksnom kamatnom stopom, što je tada bilo logično, jer se tako smanjuje rizik, rata je uvek ista“, kaže sagovornik portala Nova.rs.
On kaže da mu je to odgovaralo, sve do trenutka kada je euribor počeo da pada.
„U jednom trenutku sam, koliko se sećam, bio u minusu. Tada su svima koji su uzeli kredite po promenljivoj kamatnoj stopi rate bile manje. Meni je bila ista, plaćao sam oko 260 evra mesečno. U jednom trenutku sam zbog toga uputio zahtev banci da promenim uslove i sa fiksne pređem na varijabilnu kamatu. Sećam se da mi je rata, uz korekciju dodatne kamatne stope, bila niža za 80 evra“, kaže naš sagovornik.
BONUS VIDEO Uzelac: Banke naplaćuju onoliko koliko im tržište dozvoli
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare