Sve zamke kredita za penzionere: Čuvajte se sitnih slova, kamate mogu biti veće i od 20 odsto

U ponudi bankarskih usluga prethodnih godina su dosta prisutni i takozvani senior krediti. Najzastupljeniji su gotovinski dinarski krediti s fiksnom kamatnom stopom, a u ponudi su i potrošački krediti i gotovinski krediti indeksirani u evrima. Banke u reklami tih usluga često ističu da su nekada najstariji sugrađani zbog svojih godina mnogo teže dobijali pozajmice, ali da se to sada promenilo i da je starosna granica znatno podignuta.

I to je u principu tačno, ali ta “otvorenost” finansijskih institucija vrlo često krije zamku. Mada na prvi pogled ti krediti imaju slične uslove kao i za sugrađane koji su još uvek u radnom odnosu, najčešće su u ukupnom iznosu skuplji. Zato finansijski savetnici upozoravaju penzionere da se uvek dobro informišu o pozajmici koju planiraju da uzmu.

Uslovi za podizanje kredita

Kada se prođe kroz ponude komercijalnih banaka za senior kredite, uslovi variraju od banke do banke, ali i od načina uzimanja pozajmice.

Uglavnom kod većine banaka, potrebno je da je klijent u penziji bar jedan mesec pre uzimanja kredita. Ovu pozajmicu mogu da uzmu građani koji imaju između 55 i 79 godina.

Međutim, neke banke su strože kada je taj kriterijum u pitanju pa je starnosna granica 75 godna, dok neke propisuju da kada na red dođe isplata poslednje rate, korisnik kredita ne sme da ima više od 80 godina.

Pozajmica do tri miliona dinara

Maksimalni iznosi za pozajmicu razlikuju se od banke do banke i kreću se od tri miliona dinara, a gornja granica za period otplate je 71 mesec, što je skoro šest godina.

Jedna od stvari na koju penzioneri treba da obrate pažnju je efektivna kamatna stopa (EKS) koja je najvažnija za izvođenje računice koliko će građani na kraju ukupno vratiti banci. U obradi kredita, EKS uključuje sve troškove koje klijent ima do momenta realizacije kredita.

Banke najčešće u svojim reklamama kao dominantnu navode NKS (nominalna kamatna stopa), koja je znatno niža i samim tim primamljivija, dok je EKS često ispisana sitnim slovima.

Nominalne kamatne stope se kreću od skoro 11 odsto pa do 15 odsto, dok efektivna, onu koju zapravo i plaćamo, ide čak i preko 20 odsto. U pitanju su slučajevi kada recimo klijent podigne kredit u jednoj banci, a penziju nastavi da prima u drugoj banci.

Primer istog kredita za penzionera i za zaposlenog

Da penzioneri treba da budu oprezni kod uzimanja kredita, najbolje pokazuje i poređenje koliko plaćaju oni, a koliko građani koji su u radnom odnosu.

Tako kalkulator za izručavanje keš kredita na sajtu jedne komercijalne banke u Srbiji, više nego jasno pokazuje tu razliku. Keš kredit od 300.000 dinara na 24 meseca, koji uzima građanin koji prima platu preko te banke, njega će na kraju te dve godine doći 343.250 dinara, pošto će mesečno plaćati 14.052 dinara.

Ista pozajmica kod iste banke, samo kao senior keš kredit na isti vremenski period, penzionera će ukupno koštati 358.800 dinara, odnosno 14.825 dinara svaki mesec. Znači, neko ko je u penziji za kamate će kod iste banke za keš kredit na dve godine dati 15.000 dinara više nego neko ko je u radnom odnosu.

Idemo dalje, pa na kalkulatoru druge komercijalne banke računamo koliko pozajmica od 500.000 dinara na 48 meseci, odnosno četiri godine, košta penzionera, a koliko zaposlenog.

Penzioneri bi ovakav svoj kredit trebalo da vrate u ukupnom iznosu od 714.373 dinara, dok za istu pozajmicu, zaposleni za četiri godine banci duguje 684.552 dinara, što je skoro 30.000 manje.

Životno osiguranje

Najčešće se od penzionera kao korisnika kredita zahteva da zaključe ugovor o osiguranju života, što predstavlja dodatno sredstvo obezbeđenja kredita za banku. Ukoliko je ugovorom o osiguranju obezbeđen kredit, banka ima pravo da u slučaju smrti korisnika u toku otplate kredita od društva za osiguranje zahteva isplatu preostalog iznosa kredita.

Pored toga što banke na taj način štite svoje interese, ova polisa predstavlja i vid zaštite za naslednike korisnika kredita od nepredviđenih izdataka na ime troškova otplate kredita.

Ugovor o životnom osiguranju zaključuje se u banci, istovremeno kada i ugovor o kreditu. Polisu životnog osiguranja izdaje društvo za osiguranje koje sarađuje s bankom s kojom korisnik zaključuje ugovor o kreditu.