Struja poskupljuje jer zagađujemo mnogo više od dozvoljenog

Biznis 01. apr. 202111:32
Podeli:
Poskupljenje struja eko taksa
Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs/N1

Kako bi sprečila širenje ugljenika koji direktno utiče na klimatske promene, Evropska unija najavila je uvođenje novih ekoloških taksi za zemlje u kojima je emisija ugljen-diokisda veća od dozvoljene. Za Srbiju, čije termoelektrane skoro 70 odsto energije proizvode spaljivanjem uglja, uvođenje takse automatski će značiti i poskupljenje struje, ali i smanjenje privrednog rasta i stranih investicija.

Evropska komisija planira uvođenje ove takse tokom 2023. godine, a podrazumevaće dodatno carinjenje robe koja se proizvodi u fabrikama koje zagađuju sredinu ugljen dioksidom. Istraživanje CINS-a pokazuje da će ovo biti problem i za Srbiju, koja će, prema okvirnoj proceni Privredne komore Srbije  u 2021. u EU izvesti oko 8 odsto proizvedene električne energije.

„Ukoliko bi EU uvela taksu na uvoz električne energije proizvedene od fosilnih goriva iz Srbije, mogla bi da je carini po jedinici, megavat-času, ili po količini emitovanog ugljan-dioksida (CO2) za uveženu struju, pri čemu bi u oba slučaja cena morala da odražava visinu naknade za emitovanje CO2 u EU“, kaže za CINS Viktor Berishaj iz organizacije Climate Action Network Europe, koji prati politiku klimatskih promena i energetike u Jugoistočnoj Evropi.

U Srbiji, skoro 70 odsto termoelektrana koristi ugalj, zbog čega se na godišnjem novou samo od njih u vazduh emituje preko 27,3 miliona tona CO2, od čega samo TE Nikola Tesla preko 20,3 miliona tona. Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) zaključuje da će se sve ovo prelomiti na građanima, jer će plaćati veće račune za struju.

„Elektroprivreda Srbije sasvim izvesno, nema sredstava da pokriva ekološke mere iz svog obrta, tako da će to građani da pokrivaju“, smatra Kalmar. Pored računa za struju, ova taksa će, prema istraživanju CINS, takođe uticati i na proizvođače iz hemijske, gumarske, metalne i autoindustrije, što će ozbilljno ugroziti privredni rast, strana ulaganja, ali i radna mesta.

Srbija je, naime, „popularna“ za strane investitore kojima se zbog visokih taksi i strogih ekoloških propisa isplati da svoja postrojenja prebacuju iz Evrope u zemlje „trećeg sveta“.

U prilog tome govori i činjenica da su najveće strane investicije unazad osam godina u Srbiji upravo postrojenja teških industrija iz Kine, koje nisu dobrodošle u evropskim zemljama, a pojedine čak ni u Kini.

Rudnici Ziđina i Železara Smederevo su već višestruko kažnjavani zbog zagađenja, a buduća fabrika guma Linglong u Zrenjaninu, koja se gradi na svega dva kilometra od rezervata prirode, opravdano zabrinjava ekologe. Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta izjavio je da će uvođenje nove ekološke takese predstavljati problem upravo za onaj deo privrede koji koristi nečistu energiju.

„Ukoliko imamo strane investitore koji znaju da Srbija ima 70 odsto prljave električne energije, da li bi oni uopšte otvarali svoje postrojenja ovde ako znaju da će zbog toga plaćati velike takse prilikom pokušaja izvoza tih proizvoda u EU?“, pita Minić za CINS, dodajući da se time stvara mogućnost da građani zaposleni u tim kompanijama gube poslove.

„Ukoliko Srbija postane manje poželjna za investiranje to bi značilo manji privredni rast, a možda i stagniranje ili pad životnog standarda, objašnjava Minić.

CINS navodi da je Srbija uputila zvaničan prigovor EU na uvođenje novih taksi, jer bi nova pravila predstavljala „direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, jer se umesto približnog usklađivanja sa propisima EU, predviđa potpuna primena propisa.

„Primena i obim novih propisa mogu imati značajan uticaj na Srbiju, jer je EU najznačajniji trgovinski partner zemlje – oko 65 odsto celokupnog izvoza je usmereno ka EU“, rečeno je CINS u Ministarstvu za evropske integracije.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar