0
Ocene Međunarodne agencije za energetiku da gasna kriza nije završena potpuno su racionalne i bez obzira na to što je u skladištima zbog blage zime, kako u Evropskoj uniji tako i u Srbiji, ostalo nepotrošenog “plavog energenta”, te količine nikako neće biti dovoljne da se prebrodi naredna grejna sezona pa će već od oktobra, ako se rat u Ukrajini ne okonča, svet biti suočen sa novim naglim povećanjem cena gasa, smatra domaća stručna javnost.
Inače, ta agencija je za sredu sazvala specijalni sastanak sa predstavnicima vlada četrdesetak zemalja kako bi se na adekvatan način razmotrila situacija na tržištu gasa. To je inače prvi takav skup o gasu koji je IEA sazvala u svojoj skorijoj istoriji, piše Danas.
Podsećanja radi, tržište gasa pretrpelo je velike poremećaje nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini, započete pre skoro godinu dana, zbog ekstremno visokih cena na svetskim berzama na kojima se trguje gasom. Rusija je više nego prepolovila svoje isporuke gasa Evropskoj uniji prošle godine, gasovodi “Severni tok” 1 i 2 ne funkcionišu zbog eksplozija do kojih je, iz za sad još uvek zvanično nepoznatih razloga, došlo na njima, zaustavljen je i protok “plavog energenta” iz pravca Rusije ka zapadu kroz gasovod “Jamal”, nesmetano radi jedino “Turski tok” kojim se snabdeva Srbija a delimično je prohodan onaj koji prelazi preko teritorije Ukrajine.
Pročitajte još:
0
1
0
Kako bi izbegle nestašice, zemlje Evropske unije su ove zime smanjile potrošnju gasa i tvrde da su podigle rezerve “plavog energenta” u skladištima na nivo od 81,49 odsto.
Međutim, eksperti Međunarodne agencije za energetiku ističu da će naredna zima zavisiti od snabdevanja EU tečnim prirodnim gasom iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka, za koji njene zemlje članice, što predstavlja otežavajuću okolnost, treba da se takmiče sa zemljama Azije.
Iako su cene gasa sada znatno niže od rekordnih nivoa iz 2022. godine a kapaciteti skladišta povećani „kriza nije završena“ ocenio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.
„Još mnogo ostaje da se uradi, posebno da bismo bili spremni za narednu zimu“, dodao je on.
Birol je rekao da ostaje potreba da članovi IEA i drugi partneri pokažu solidarnost i da preduzmu konkretne mere da osiguraju bezbednost u snabdevanju.
S obzirom na to da zima polako prolazi a da su zemlje EU pred njen početak obezbedile znatne količine ne samo ruskog već i gasa iz drugih izvora cene “plavog energenta” padaju i zaustavile su se, po prvi put od 2021. godine, na nivou od oko 610 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
Međutim, ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da će se situacija promeniti već kada startuje nova grejna sezona u oktobru i da će tada cene gasa početi rapidno da rastu.
„Ova zima je bila blaga pa je u skladištima gasa ostalo dosta količina koje nisu iskorišćene. Da je vreme bilo hladnije te zalihe nikako ne bi mogle da potraju ovako dugo. Najbolji dokaz za to je da su u zemljama Evropske unije računali da u slučaju da zimske temperature budu u skladu sa prosekom zalihe u skladištima mogu da potraju najviše dva meseca. Kad se to uzme u obzir jasno je da sa preostalim neutrošenim količinama gasa zapadne zemlje nikako neće moći da prebrode sledeću zimu. Problem za njih će biti što realne alternative za ruski gas, prema kome sada sprovode sankcije, u ovom tenutku i dalje nema. Situacija se delimično može popraviti ako se izgradi terminal za prihvatanje tečnog prirodnog gasa u Grčkoj, ali to nikako ne može da nadomesti potrebne količine koje zemlje EU dobijaju iz Rusije. Shodno tome, i u slučaju da se rat u Ukrajini do sledeće zimske sezone ne zaustavi a ekonomske sankcije prema Moskvi ne okončaju, zemlje EU će svejedno morati da računaju i na nabavku ruskog gasa. Inače, neće ga imati u dovoljnim količinama za svoje potrošače“, objašnjava Gavrilović.
On ističe da se naredne sezone ništa neće promeniti ni u Srbiji, kada je reč o nabavci gasa, iako predsednik Aleksandar Vučić ističe da raspolažemo velikim količinama “plavog energenta” u podzemnom skladištu Banatski dvor (286 miliona kubnih metara) i onom koje zakupljujemo u Mađarskoj ( između 180 i 200 miliona kubnih metara gasa).
Opširnije o ovoj temi čitajte na portalu Danas.
BONUS VIDEO Gasifikacija Požeške kotline